Kvasac je proizvod koji sadrži žive organizme. Postoje 2 glavne vrste kvasca: pivski kvasac i hlebni kvasac.
Pivski kvasac se uglavnom koristi u proizvodnji piva, a hlebni kvasac se koristi za pečenje različitih proizvoda od testa.
Kvasac se hrani šećerima i fermentacijom ih pretvara u alkohol i ugljen-dioksid.
Alkohol je koristan u pravljenju piva, a mehurići ugljen-dioksida su odgovorni za rastezanje i narastanje testa, nešto što vidimo kada se testo diže.
Kvasac se kombinuje sa šećerom i toplom vodom - temperatura vode ne bi trebalo da pređe 57 stepeni, jer će kvasac početi da umire i testo neće narasti.
Da biste proverili da li toplota nije prevelika, možete pokušati rukom- ako vam je voda prevruća, onda je prevruća i za kvasac.
Kvasac je efikasan i na nižim temperaturama, ali je potrebno više vremena da se testo podigne.
Neki pekari preferiraju sporije vreme dizanja jer se tokom procesa dobija više ukusa.
Kvasac može biti svež i suv – sveži kvasac deluje efikasnije na pekarske proizvode, ali je njegova mana što se mora čuvati u frižideru i ima kratak rok trajanja, dok suvi kvasac može dugo da se čuva.
Koliko grama kvasca je jednako različitim kašikama
- 1 kašika suvog kvasca je jednaka 9 grama;
- 1 kašičica suvog kvasca je 3 grama;
- 7 grama (nešto manje od 1 kašike) suvog kvasca jednako je 21 grama svežeg kvasca.
