Mnogo sakuljača gljiva tvrde, da srndać nema otrovnog dvojnika, ali ljudi koji ih sakupljaju treba da budu naročito pažljivi, zato što mogu da se pomešaju sa otrovnom muharom. Mlade pečurke srndaći često liče na druge pečurke, zbog toga je bolje da se sačeka da malo porastu i da se tada beru.
U Severnoj Americi srndać ima izuzetno otrovnog dvojnika, koji je razlog za većinu trovanja. Na sreću, on se ne sreće kod nas. U našoj zemlji se nalazi crvenkasti srndać, koji je manji od običnog. Pri sečenju meso dobija crvenkasru boju, ima jak miris. Veoma je otrovna.
Drugi dvojnik srndaća je elegantni srndać. Ona ima manje pega i ne raste velika. Nije pogodna za upotrebu.
Pečurke srndaći mnogo liče na obične srndaće, ali su dosta manje. Među njima ima opasnih dvojnika. Da ih ne biste pomešali sa drugim otrovnim dvojnicima, najbolje je da sakupljate veće srndaće, prečnika preko 5 cm.
Sndać može da ima dvojnike i među većim pečurkama. Prepoznaćete ih po tome, što rastu pojedinačno, šara im je čudna i okrenuta naopako.
