Ricinusovo ulje se pravi od biljke ricin (Ricinus communis), koja poreklo vodi iz tropske Afrike. Uprkos tome što ova biljka voli pretežno vrelu tropsku klimu, ona se sa uspehom odgaja i na našim prostorima. U skorijoj prošlosti, naprimer, proizvodnja ricinusa je bila na drugom mestu u Bugarskoj uzimajući kulture koje se koriste za dobijanje ulja.
Ricinusovo ulje se dobija iz semenki biljke, koje su, to moramo odmah da naglasimo, izuzetno opasne. Opasnost se krije u omotaču semena, koji sadrži otrovnu supstancu ricin. Ricin je toksin, koji ima sposobnost da aglutinira krv. Samo deset semenki ricinusa je dovoljno da ubiju odraslog čoveka.
Ricinusovo ulje se dobija nakon odstranjivanja omotača semena hladnim presovanjem. Ulje ricinusa predstavlja gustu, masnu tečnost gustine sirupa, slabo žućkaste boje ili je bezbojna, bez mirisa i bez ukusa.
U bliskoj prošlosti, ricinusovo ulje se masovno prepisivalo kao sredstvo za čišćenje creva. Oralno uzeto ulje ricinusa ima svojstvo da čisti tanka creva i da pojačava peristaltiku creva. Dejstvo ulja je skoro trenutno.
Doza je obično oko 30 g ulja za odraslu osobu. Ulje se takođe koristi i kao sredstvo protiv zatvora, jer ne prouzrokuje kolike, ali nije dobro da se koristi kod hroničnog zatvora debelog creva.
Redovna upotreba ricinusovog ulja dovodi do upale sluzokože creva, trajnog gubitka apetita i drugih problema.
Ricinusovo ulje nema primenu samo kao sredstvo protiv zatvora. Može se koristiti spolja i kao sredstvo za lečenje kožnih bolesti i problema, jer ima svojstvo da deluje protiv bolova, da pomaže stvaranje epitela, a ima i granulativno i trofostimulativno dejstvo.
Ricinusovo ulje se koristi direktno na kožu kog lečenja alergijskog dermatitisa, ojeda, čireva, kod peruti, opadanja kose, seboreje i dr.
