Al dente predstavlja jedan od drugačijij nivoa kuvanja hrane, na kom je hrana dobro skuvana, ali ostaje krhka i do izvesne mere čvršća. Čuva se celovitost, ne raspada se i ima određenu rezistentnost pri žvakanju.
Termin potiče iz italijanskog jezika i najčešće se koristi za nivo pripreme paste, u poslednje vreme se mnogo koristi u kuvanju pirinča i povrća.
Da bismo skuvali pirinač al dente prvo treba da budemo sigurni da konkretan recept koji smo izabrali to dozvoljava ili je u njemu izričito pomenut kao preporuka i zahtev.
Budući da postoji mnogo vrsta pirinča, od značaja je i sorta koju koristimo zbog činjenice da nema svaki sposobnost da sačuva celovitost svoh jezgra i svaka sorta ima svoje različite karakteristike, vreme kuvanja i sposobnost apsorbovanja tečnosti.
Kada želimo da napravimo pirinač al dente za garniture, salate ili posle za kombinaciju sa drugim komponentama kao što je meso ili povrće u sosu, prosto treba da ga skuvamo prema uputstvima na pakovanju odnos sa vodom ili bujonom i da proces kuvanja prekinemo otprilike 5 minuta ranije. Treba i da probamo zrnca da li su krhka i rezistentna u isto vreme. Iscedimo i prođemo kroz hladnu vodu i posle koristimo prema nameni.
Prilikom kuvanja supa i gulaša gde se zahteva da se zrnca kuvaju sa svim ostalim i da upiju aromu jela, ne postoji način na koji bismo uradili gore opisanu proceduru. Tada prosto treba da poslužimo i momentalno konzumiramo, jer ako pirinač prestoji u tečnosti nastaviće da se kuva iako nije na ringli i nabubriće i upiće svu tečnost. To će ga učiniti mekim, bez oblika i daleko od pojma al dente.
Pri kuvanja u rerni ono što treba da uradimo jeste da se pridržavamo uputstva na pakovanju i da ponovo prekinemo toplotnu obradu malo ranije, ali ne i pre nego što se upila sva tečnost. Nakon toga treba da ostavimo da odmori 5-10 minuta, tepsiju prekrijemo čistom krpom.
Tako ćemo biti sigurni da nećemo preći željeni nivo kuvanja, a ukoliko postoji malo ostatka tečnosti, zrnca će je upiti.
Pri kuvanja al dente jelo pored toga što je neodoljivog izgleda i teskture, takođe je i korisnije. Pirinač (kao i pasta) su proizvodi sa visokim sadržajem ugljenih hidrata, prema tome imaju visok glikemijski indeks, što ih automatski čini ne toliko pogodnim za ljude koji su na dijeti ili imaju visok nivo šećera u krvi.
Prilikom raskuvavanja ovih proizvoda mi neosetno primamo više količinski jer ne žvaćemo, već direktno gutamo. Međutim, ukoliko je jedan pirinač šremljen al dente, stvaram nam više problema dok ga sažvaćemo i progutamo, a posle stvara posao i sistemu organa za varenje, koje će raditi više i efikasnije, a mi tokom svog tog vrmena nećemo ponovo osetiti glad.
