Sigurno se mnogi od vas pitaju koja je razlika između zove i avdike. Hajde zajedno da pogledamo. Važno je da razgraničavamo ove na prvi pogled slične plodove, zato što možete da dođete u zabludu zbog nihovih sličnih naziva.
Evo i nekih od osnovnih razlika između zove i avdike.
Avdika se ne preporučuje kao izvor hrane. Avdika je biljka u obliku žbuna i može da dostigne do 2 metra visine, a zova može da dostigne do 7-8 metara visine i predstavlja drvo.
Avdika cveta tokom jula i avgusta, a zova tokom maja i juna. Plodovi avdike su u dršci koja nije uvek ispravljena ka gore, a kod zove je upravo obrnuto - plodovi vise ka dole.
Avdika je biljka koja može da izdrži dugi niz godina, zeljasta je sa puzavim, snažno razgranatim rizomom i uspravna. Njeni listovi su okrenuti jedan naspram drugog, a oblik je sličan jajetu. Njeni cvetovi su beli, retko i roze spolja, imaju neprijatan i odbojan miris. Plodvi liče na jagode, ali boja je tamnoljubičasta do crna.
Zova se još naziva zeljasta zova, zove, bazga i dr. Zova je iz porodice Meškovicovi. Širi se poput korova po pustim mestima, kraj puteva i naseljenih mesta. U Bugarskoj se nalazi gotovo svuda, skoro do 2000 metara nadmorske visine.
Plodovi biljke su bogati antocijanskim šarenim materijama, šećerima, organskim kiselinama, glikozidima. U njenim cvetovima su sadržana eterična ulja.
U nesazrelim plodovima zove, kao i u njenim semenkama su sadržani glikozidi koji se smatraju otrovnim. Zbog toga, kada pripremate recept sa zovom, obavezno uklonite nesazrele zelenkaste plodove.
U narodnoj medicini se koriste plod i koren, a u nekim slučajevima - i cvet zove. Zova ima diuretsko, antimikrobno i potogono dejstvo.
Sok od zove se koristi kod nedostatka apetita, anemije i malaksalosti.
Komentari