Karotenoidi predstavljaju najrasprostranjeniju grupu pigmenata, koji se prirodno sreću. Ova jedinjenja su u velikom stepenu odgovorna za crvenu, žutu i narandžastu boju voća i povrća, iako ih ima i u mnogim zelenim vrstama povrća. Najpoznatiji karotenoidi su beta karoten, alfa karoten, gama karoten, likopen, lutein, beta kriptoksantin, zeaksantin i astaksantin.
Neki članovi porodice karotenoida, približno 50 od poznatih 600, se nazivaju jedinjenjima provitamin A, jer ih telo može pretvoriti u retinol - aktivni oblik vitamina A. Kao rezultat ovoga, namirnice, koje sadrže karotenoide, mogu da pomognu u sprečavanju deficita vitamina A. Najčešće konzumiranu karotenoidi provitamina A su beta karoten, alfa karoten, kao i beta kriptoksantin.
Funkcije karotenoida
Karotenoidi su jedinjenja, koja pomažu u borbi protiv raka, i koriste se kao sredstvo protiv starenja. Moćan su antioksidant, štite ćelije tela od šteta, prouzrokovanih slobodnim radikalima. Karotenoidi, i konkretnije beta karoten, mogu poboljšati funkciju imuniteta.
Karotenoidi podstiču pravilnu ćelijsku komunikaciju - istraživači veruju da slaba komunikacija između ćelija može da bude jedan od razloga za prekomeran rast ćelija - stanje, koje vodi do raka. Kroz podsticanje dobre komunikacije između ćelija, karotenoidi igraju važnu ulogu u prevenciji oboljenja raka, i takođe poboljšavaju i reproduktivno zdravlje žena.
Nije poznato da nizak unos namirnica koje sadrže karotenoide direktno dovodi do bolesti ili zdravstvenih tegoba, barem na kratkotrajnom planu. Ipak, ukoliko je prijem karotenoida suviše nizak, može prouzrokovati simptome, vezane za nedostatak vitamina A. Na dugoročnom planu, ovaj nedostatak se vezuje za hronične bolesti, uključujući bolesti srca i različite bolesti raka.
Sa druge strane, visok prijem namirnica i suplemenata koji sadrže karotenoide, se ne vezuje za toksične neželjene reakcije. Znak prekomerne konzumacije beta karotena je žućkasta boja kože, najčešće na dlanovima i stopalima. Ovo stanje se zove karotenodermija, nije štetno i može se uspešno izlečiti. Preterana konzumacija likopena može da prouzrokuje jarko narandžastu boju kože. Poput karotenodermije, i likopenodermija je bezopasna.
Koristi od karotenoida
Karotenoidi su supstance koje rastvaraju masnoće, i kado takve iziskuju postojanje dijetetskih masti, za pravilnu apsorbaciju kroz digestivni trakt. Zbog toga status karotenoida u telu može biti poremećen dijetom, koja uključuje malo masti ili ukoliko postoji bolest, koja prouzrokuje smanjenje sposobnost apsorbacije hranljivih masti, kao što su enzimni deficit pankreasa, Kronova bolest, cistična fibroza, hirurško odstranjivanje dela želuca, bolesti žuči i jetre.
Utvrđeno je da pušači i ljudi koji su zavisni od alkohola konzumiraju manje namirnica, koje sadrže karotenoide. Isto tako je dokazano da duvanski dim uništava karotenoide. Ovo vodi do potrebe da ove osobe unesu neophodne količine karotenoida kroz različite namirnice i suplemente.
Lekovi za sniženje holesterola, povezani sa izolacijom žučne kiseline, dovode do nižih nivoa karotenoida u krvi. Takođe, neki proizvodi obogaćeni biljnim sterolima, kao što je margarin, i zamenama za masti, kao što je to slučaj kod nekih grickalica, mogu da smanje apsorpciju karotenoida.
Karotenoidi su od izuzetne važnosti za ljudsko zdravlje, i pomažu u prevenciji sledećih bolesti: SIDE, makularne degeneracije, vezane za uzrastom, angine, astme, katarakte, raka grlića materice, cervikalne displazije, bolesti srca, raka larinksa i pluća, muškog i ženskog steriliteta, osteoartroze, upale pluća, raka prostate, reumatoidnog artritisa, raka kože, vaginalne kandidoze i dr.
Nedostatak karotenoida
Nedostatak karotenoida prate simptomi, slični onima povezanih sa nedostatkom vitamina A. Kod ovog nedostatka, čovek vrlo teško može da gleda noću. Očna jabučica može da se uveća ili da bude suva, a u naprednim fazama, nedostatak karotenoida može da prouzrokuje i upalu i eroziju rožnjače. Koža postaje suva i gruba, kosa i nokti lako lomljivi.
Predoziranje karotenoidima
Karotenoidi nisu toksični, zbog čega, čak i da se unesu u velikim količinama, mogu da dovedu do žuto-narandžaste boje kože, ali ovo nije opasno stanje.
Izvori karotenoida
Voće i povrće narandžaste boje, uključujući šargarepe, kajsije, mango, bundeve i slatke krompire, sadrže značajne količine beta karotena, alfa karotena, kao i beta kriptoksantina.
Zeleno povrće, kao što su spanać i kupus, sadrže beta karoten, i najbolji su izvori luteina. Likopen se sadrži u paradajzu, guavi i roze grejpfrutu. Losos, školjke, mleko, jaja, a posebno žumanca, takođe sadrže karotenoide.
Ove namirnice treba konzumirati sveže ili blago dinstane, da bi se sačuvao njihov sadržaj karotenoida. U nekim slučajevima, pak, priprema može i da poboljša količinu karotenoida u proizvodu. Na primer, blago dinstani šargarepa i spanać poboljšavaju sposobnost tela da apsorbuje karoteonide iz ovih proizvoda.
Važno je napomenuti da, u većini slučajeva, dugotrajno kuvanje povrća smanjuje sadržaj karotenoida, kroz promenu njihove forme od prirodne trans-konfiguracije do cis-konfiguracije.
Za čoveka je neophodno da konzumira pet ili više porcija voća i povrća svakog dana, da bi uneo potrebnu dnevnu količinu karotenoida.
