Da bismo bili zdravi i u dobroj formi, telu je potrebna raznovrsna hrana koja će nas puniti energijom i davati nam potrebne minerale, vitamine i druge sastojke.Možemo podeliti hranu na četiri osnovne grupe - proteini, ugljeni hidrati, masti i sveže voće i povrće.
U drupu ugljenih hidrata spadaju sve žitarice, krompir, kukuruz, šećer i proizvodi od šećera. Uprkos tome što je voće posebna grupa, neki od njih imaju visok nivo fruktoze, pa je potrebno da se pazi sa njihovim konzumiranjem.
Najvažnije vrste ugljenih hidrata su skrob i šećer, koji su glavni izvor energije za naš organizam. Za vreme varenja oni se pretvaraju u glukozu i tako snabdevaju mozak i centralni nervni sistem sa energijom.
Uprkos tome što su ugljeni hidrati važni za pravilnu funkciju našeg tela, njihov unos treba da bude umeren, konzumiranje mnogo ugljenih hidrata vodi do ozbiljnih rizika za naše zdravlje, kao što je višak kilograma, povećanje šećera u krvi, povećanje rizika od dijabetesa. Zato treba da pazimo sa količinom ugljenih hidrata koje dnevno uzimamo.
Namirnice sa najvišim sadržajem ugljenih hidrata su glukoza, sve vrste šećera, med, melasa, pšenično i kukuruzno brašno, kukuruzni skrob, džemovi, čokolada, bombone, sladoled i drugi slatkiši kao što su torte, kolači, alva, slatki napici, špagete, makarone i druge vrste testenine.
Među voćem, najveći sadržaj ugljenih hidrata ima banana, grožđe, jabuke i kruške, pomorandže, dinje, breskve, suvo voće, a od povrća beli krompir, slatki krompir, kukuruz i grašak. Razne vrste pirinča, pasulj i sočivo je takođe bogato ugljenim hidratima.
Da bi smo funkcionisali pravilno i da bismo bili zdravi, našem odranizmu su potrbni ugljeni hidrati Oni su glavni izvor goriva za naše telo. Unos ugljenih hodrata u umerenim količinama će nam pomoći da se osećamo dobro.
Specijalisti savetju da koristimo hranu koja ima nizak sadržaj ugljenih hidrata, tako što ćemo zameniti slatkiše voćem, da pijemo ceđene sokove umesto prirodnih sokova i durgih zaslađenih napitaka, a belo brašno da zamenimo integralnim
Komentari