U naše vreme prepeličija jaja više nisu egzotika i svako može da ih stavi u svoju svakodnevnu trpezu. Ona se koriste u salatama, omletima, kajgani, pečenim proizvodima, desertima. Jedu se kuvana, pržena, pečena i marinirana. Smatra se da protein iz prepeličijih jaja bolje usvaja ljudsko telo i ona nose mnogo zdrvstvenih koristi. Hajde da pogledamo da li je to istina ili ne.
Koristi prepeličijih jaja
Prepeličija jaja sadrže neke hranljive materije u većim količinama od kokošijih jaja. Na primer vitamin B1 u njihovom sastavu je 3 puta veći, vitamin B2 - 2 puta, a vitamin A - 2.5 puta. Ona sadrže više fosfora, kalijuma i gvožđa, koncentracija aminokiselina je dosta viša, što takođe povećava njihova korisna svojstva. U pogledu količine proteina, ova jaja takođe prevazilaze kokošija jaja - u prepeličijim jajima ih je gotovo 15 puta više.
Ako redovno jedete prepeličija jaja, onda možete da poboljšate funkcionisanje nervnog sistema, da normalizujete procese koji su odgovorni za pamćenje i pažnju. Protein iu ove vrste jaja sadrži mnogo interferona, što ga čini korisnim za ljude u periodu nakon operacije, pomaže u brže oporavku nakon upale. Prepeličija jaja imaju pozitivan efekat na ljude sa očnim bolestima, problemima gastrointestinalnim traktom, anemijom.
Lizozim koji je sadržan u prepeličijim jajima ima negativan efekat na razvoj ćelija raka, a takođe podstiče eliminisanje radionuklida iz tkiva u telu - zbog tog razloga prepeličija jaja se preporučuju za potrebu od strane ljudi, izloženih visokim nivoima zračenja.
Nikotinska kiselina (vitamina PP) koja se ne uništava prilikom toplotne obrade, leči oštećenja nervnog sistema, ljuštenje kože, poboljpšava funkciju jetre i pankreasa.
Karetonoidi sprečavaju pojavu "noćnog slepila", uplanih oboljenja sluznice.
Kalcijum sprečava pojavu rahitisa, podstiče zdravstveno stanje mišićno-skeletnog aparata i normalizuje rad srca. Visok sadržaj fosfora određuje svojstva prepeličijih jaja da zasiti žlezdu prostate hranljivim materijama kod muškaraca, vraćajući potenciju, prema bugarskim naučnicima, bolje od lekova.
Tokom dve nedelje svakodnevne konzumacije prepeličijih jaja možete primetiti poboljšanje u stanju kose, noktiju, kože. Ova jaja čiste telo i uklanjaju toksine. Oni su korisni za trudnice, pomažu da se izbore sa ranom toksikozom i popunjavaju nedostatak vitamina u ženskom organizmu, što ima pozitivan efekat i na plod.
Imunomodulirajuća svojstva prepeličijih jaja čine mogućim uključivanje ovog proizvoda u dijetu bolesnih i oslabljenih ljudi. U Japanu na primer porsotji zdrava tradicija: serviranje po dva prepeličija jaja za doručak u dečijim vrtićima i školama. Kompleks vitamina, proteina i minerala koji je deo prepeličijih jaja, pomaže u aktiviranju rada moždanih ćelija što doprinosi njhovom boljem razvoju.
Pedijatri preporučuju upravo ovu vrstu jaja, zato što se veoma retko pojavljuju alergije na njih, što je posebno važno za malu decu. Osim toga, doprinose lečenju i pomoću specijalnog proteina - ovomocid, odvojenog od prepeličijih jaja za proizvodnju antialergijskih lekova.
Važno je da pratite preporuke prema kojima se deci ispod tri godine preporučuje da konzumiraju više od dva jaja na dan i do deset godina - tri jaja. Odrasli, sa druge strane mogu da jedu ne više od 5 prepeličijih jaja na dan, što se izjednačava sa težinom jednog kokošijeg jaja.
Mitovi o prepeličijim jajima
Mnogi ljudi veruju da koristeći prepeličija jaja umesto kokošijih ne mogu da se razbole od salmoneloze. Ovo je fundamentalno pogrešno, ona predaju alnomelu i kod njih treba da se pridržavaju istih sigurnosnih mera, kao i kod drugih vrsta jaja, tj. ona treba da se jedu samo nakon termičke obrade.
Postoji i pogrešno shvatanje da prepeličija jaja ne sadrže holesterol. U njima ima čak i više, nego u drugima. Istina je da lecitin koji je sadržan u jajima, u potpunosti balansira odnos holesterola, ali svakako ne treba da se povećava ovaj proizvod. Uprkos činjenici da je alergija na prepeličija jaja izuzetno retka, u početku ona sa povećanom pažnjom treba da budu uključenu u dijetu.
Kako da spremamo prepeličija jaja
Prepeličija jaja se priremaju na isti način kao i kokošija. Težina jednog jajeta je otprilike 15 grama, a njegova ljuska je nežnija, prema tome, treba pažljivije da razbijate prepeličije jaje. Najzgodnije je da probijeete jaje viljuškom sa strane na vrhz, da isečete ljusku nožem i da ga izlijete.
Zbog male veličine prepeličijeg jajete, vreme kuvanja se smanjuje. Na primer, ukoliko želite da ispržite kajkanu od ovih jaja, onda će vam pripremanje oduzeti ne više od 5 minuta. Ako treba da skuvate jaje u ljusci, onda će vam trebati otprilike 2 minute u ključaloj vodi, a da biste ga tvrdo kuvali - otprilike 5 minuta.
Sa čime da kombinujete prepeličija jaja? Povrće, meso, ptice, mlečni proizvodi - ova jaja će dodati ukus gotovo svakom jelu. Ali treba da se ima u vidu da za razliku od kokošijih jaja, prepeličija jaja imaju intenzivniji i istaknut ukus. Zbog svoje male veličine, ona mogu da se dodaju u salate ili da se koriste kao dekoracija. Salate, pice, nadev za pite, deserti od sitnog sirta i sira, supe, pečeno povrće i pečurke - ovo je samo mali spisak jela u kojima se koriste prepeličija jaja.
Čuvanje jaja
Prepeličija jaja se čuvaju ne duže od 40 dana na temperaturi ne većoj od 20 stepeni. Čuvaju se u frižideeru otprilike dva meseca. Što su svežija jaja u vašoj dijeti, to ćete dobiti više hranljivih materija i mikroelemenata.
