Avokado je voće bogato mononezasićenim mastima. Ljudsko telo ga lako prerađuje u energiju, pomaže da se apsorbuju masnoće iz druge hrane. Dodajte avokado u salate i supe. Tako će vaše telo imati zaštitu od štetnog uticaja slobodnih radikala. Samo dve voćke su dovoljne da obezbede nepohodnu količinu kalijuma u organizmu.
Kalijum je elektrolit i mineral koji je sprovodnih eletrične energije u telu. Igra važnu ulogu u kardiovaskularnoj aktivnosti, varenju i funkciji mišića svih ćelija i organa. Po pravilu mi jedemo samo voće sa mesom, ali mali broj ljudi zna da je koštica zlato.
Njenom upotrebom se smanjuje rizik od tumora, bori se sa varenjem i masnoćama. Prosto uzmite jednu košticu voća i izrendajte je u prah. Dodaje se u čašu kiselog mleka ili u salatu. Doza za dan je 1/4 kašičice i ne sme da se prekorači, zato što koštica sadrži tanin, a on je koristan u veoma malim količinama. Zato ne preterujte sa upotrebom ovog lekovitog praha.
U tamnozelenom delu avokado je bogat karotenoidima, a oni pomažu u borbi sa najopakijom bolešću - rakom. Sadrži celih 11 karotenoida, upravo oni štite od nekih vrstaraka, srčanih oboljenja i degeneraije makule.
Voće se guli kao banana, seče se na dve polovine, a posle kroz sredinu na još dve. Koštica avokada se čuva, već znate zašto. Avokado veoma zasiti, ako za ručak pojedete polovinu voća sa svojim ručkom, nakon 3 sata nećete biti gladni. Sa njim se regulišu i nivoi šećera u krvi, zato je odgovarajuć za ljude sa dijabetesom.
Avokado može da se koristi i kao zamena za masnoću u kuvanju. Dodajte ulje avokada u supe, smutije, šejkove i salate. Savršen doručak je sa rovitim jajem. Umesto da hranite vašu bebu prerađenom hranom, avokado može da bude prva hrana vašeg deteta. I poslednje, ali ne najmanje bitno, ima visok sadržaj magnezijuma.
Sadrži 40 ml magnezijuma, što je 10% preporučenog dnevnog unosa za srce, bubrege i mišiće. Ne zaboravite ovo korisno i lekovito voće i često ga koristite u svojoj kuhinji.
Takođe, pročitajte da li pravilno jedeš avokado i kako da čuvamo avokado.
