Slanina, namenjena za topljenje masti, se seče na ne mnogo velike komade koji se stavljaju u veliku posudu i zalivaju se hladnom vodom da se namoče na 1-2 dana i noći.
Za to vreme namakanja voda se menja nekoliko puta dok ne prestane da se boji krvlju. Namočena slanina se seče na sitne komadiće.
Prvo se u kajlajisanu ili emajliranu posudu stavlja otprilike 1/3 slanine sa malo vode da ne bi zagorela na početku. Kada ona počne da se topi, dodaje se i ostali deo.
Topljenje se odvija na umerenoj vatri dok se sva masnoća ne odvoji, a voda u potpunosti ne ispari. Za vreme topljenja neprestano se meša drvenom lopaticom po dnu posude da ne bi zagorela slanina koja se topi i da ne bi dala loš ukus masti.
Kada čvarci dobiju lepu roze boju, a mast postane providna i po njenoj površini se ne stvore mehurići, posuda se skida sa vatre.
Mast se procedi kroz gustu cediljku ili platno i sipa se u suvo posuđe, obično u tenake ili tegle.
Da bi se poboljšao ukus masti, nakon nejnog ceđenja se stavlja ponovo da provri. Nakon toga se sklanja sa strane sa vatre i na svakih 5 kg maste se sipa po 1 l svežeg mleka. Mleko se sipa po malo da ne bi iskipela mast.
Mast se stavlja ponovo da vri dok ne ispari voda mleka, a usireni deo ne spadne na dno i ne dobije roze boju. Nakon izbistravanja masti mogu da se dodaju komadići jabuka ili dunja. Tako istopljenja mast se cedi i sipa se u posude.
Kada se mast ohladi, beli list papira, isečen tačno po zidovima posude, se čvrsto lepi po njegovoj površini. Na list se sipa istopljeni parafin koji će formirati sloj od 2 mm. On izoluje mast od vazduha i štiti je od užeglosti.
Pročitajte još zašto je korisna svinsjka mast i koje koristi krije pačija mast.
Komentari