Kuvanje, kao i svaka druga metoda pripremanja hrane, poseduje kako svoje prednsoti, tako i svoje mane. Ova metoda toplotne obrade hrane je možda najdrevnija. Tokom hiljadu godina se pretvorilo u jednu od najboljih varijanti pripremanja ukusne i zdrave hrane. Kuvanje je najčešće korišćena metoda u savremenom kulinarstvu.
Proces kuvanja predstavlja termičku obradu hrane u tečnosti. Prilikom nje toplota se ravnomerno raspoređuje. Normalno kuvanje protiče na temperaturi od 100 stepeni. Ukoliko je u tečnost dodata do, ona se diže na 107 stepeni. Kada tečnost prokuva, ona se smanjuje do 90 stepeni. Po potrebi temperatura može da se redukuje do 80 stepeni.
Postoji nekoliko vrsta kuvanja: u ključaloj vodi, u hladnoj vodi i na pari.
Kuvanje na pari je jedan od najsporijih procesa. Da biste se uspešno izborili sa ovim teškim zadatkom, treba obavezno da se ispoštuju neka pravila. Vodena para je među najšire korišćenim metodama u dijetalnoj kuhinji. Kod njega proizvodi se ne pregrevaju, već se na njihovoj površini formira tanka korica. Tako oni postaju lakši za varenje i mnogo ukusni.
Smesa koja će se kuvati se stavlja u posudu, a ona u drugu unapred napunjeno zagrejanom vodom. Kuvanje na pari nikada ne sme da se počinje u hladnoj vodi. Toplota vode takođe zavisi od tipa jela. Ona može da bude ili vrela ili otprilike 80 stepeni za pripremanje krem karamela na primer.
Prilikom procesa samog kuvanja deo vode može veoma brzo da ispai. Zbog toga treba da se dodaje još, ali obavezno iste temperature.
Da bi se vazdušni vehurići aromatizovali od ključanja i da bi ključala konzistencija bila stabilna, u samu posudu se sipa rešetka ili podloga, najbolje od debelog papira.
Vodena para sa vrućom vodom je savrfšen način da se zagrejej gotov krem. Da bi se pak ohladio, stavlja se na vodenu paru sa hladnom vodom. Sve vreme kuvanja na vodenoj pari smesa se energično meša žicom za mućenje.
