Način ishrane nije samo važan, već je faktor koji direktno utiče na naše zdravlje. Maksima da smo ono što jedemo je potpuno istinita. Ovo shvatanje nije novo otkriće, čak su u drevnoj Kini izjednačavali hranu i lekove i tvrdili da lekar treba da prepisuje lekove samo onda kada hrana ne daje očekivane rezultate.
Ako jela koja mogu da utole glad imaju potencijal da izleče, tačno je i suprotno – ona takođe imaju moć da dovedu i do oboljenja. Dakle, hrana i zdravlje su međusobno povezani i jedno predodređuje drugo.
Zdrava ishrana je sposobnost pridržavanja određenom načinu ishrane, koji je zasnovan na racionalnom i uravnoteženom jelovniku bogatom esencijalnim hranljivim materijama. Hrana mora isključiti sve hemijske, biološke ili druge faktore koji mogu dovesti do poremećaja ljudskih organa i sistema.
Posebna lekovita dijeta je dijeta, koja se propisuje nakon što je bolest dijagnostikovana. Strogo je specifična i sve namirnice, začini i njihove količine zavise od prirode bolesti. Opšta pravila zdrave ishrane često ne važe, jer svaka bolest ima svoje karakteristike i jelovnik podleže zahtevima koje ona nameće. Pravilno odabrana dijeta i njeno poštovanje pomažu u ublažavanju težine bolesti, smanjuju rizik od komplikacija i kriza i pomažu u bržem izlečenju.
Nezdrava ishrana i njeni efekti na telo
Nezdrava hrana je ona kojoj nedostaju važne hranljive materije, a zamenjuju je proizvodi, koji izazivaju zavisnost sa štetnim efektima. Oni izazivaju neravnotežu u organizmu, nekada zbog nedostatka nekih hranljivih materija, drugi put zbog prekomernog unosa nekih od njih. Rezultat su poremećaji u ishrani koji dovode do svih vrsta bolesti.
Kada hrana ne obezbedi organizmu dovoljno proteina, tada telo gubi na težini, dolazi do hormonalnih poremećaja, oštećuju se organi ili celi sistemi, a posebno sistem za varenje. Prekomerni nivoi proteina opterećuju sistem za izlučivanje, dovode do nagomilavanja toksina i povećavaju rizik od raka.
Kada hrana ima malo masti, to dovodi do nedostatka vitamina rastvorljivih u mastima i nezasićenih masnih kiselina. Ovo je veoma opasno kod male dece jer izaziva abnormalnosti u pravilnom razvoju, izaziva zastoj u rastu, dermatitis i drugo. Prekomerni unos masti izaziva gojaznost, razvoj dijabetesa, visok pritisak u ranom uzrastu, kao i bolesti srca, rak i druge.
Ako ishrana ne obezbedi dovoljno ugljenih hidrata, toksini se akumuliraju u telu, što prvo oštećuje gastrointestinalni trakt. Previše ugljenih hidrata dovodi do gojaznosti, dijabetesa i drugih metaboličkih bolesti.
Veoma su relevantni nedostaci raznih elemenata koje organizam zbog nepravilne ishrane ne može da dobije iz hrane – nedostatak gvožđa i anemija koja ide uz to. Nedostatak kalcijuma, koji dovodi do razvoja osteoporoze, nedostatak cinka, koji stvara slabosti u imunitetu i mnoge druge.
Kako se nositi sa nezdravom ishranom?
Budite dosledni
Haotično uzimanje hrane, koja se uzima svaki put u različito vreme, sa intervalima koji su predugi ili prekratki između njih, je najsigurniji korak ka gubitku dobrog izgleda tela i/ili ka stomačnim tegobama. Vašem telu je potreban ritam u unosu hrane, ritam koji mu omogućava da apsorbuje prethodno konzumiranu hranu i pretvara je u energiju. Ako stalno grickate nešto (kao što su grisine, kokice, krekeri, slane grickalice), a ne ostavljate vreme želucu da odmori, onda ne dozvolite da se hrana pravilno svari. S druge strane, ako jedete retko, to će usporiti metaboličke procese organizma i deo dobijenih materija će se skladištiti u masnim naslagama.
Nemojte jesti neposredno pre spavanja
Ako je vaš glavni obrok uveče, verovatno pre spavanja, dogodiće se tri stvari:
- Bićete lišeni energije sledećeg dana pre obroka;
- Loše ćete spavati nakon ovog nezdravog obroka;
- Ugojićete se.
Evo tri stvari koje sigurno ne želite, jer će vremenom uznemiriti celo telo. Stručnjaci preporučuju laganu večeru najmanje 2-3 sata pre spavanja.
Ograničite pomfrit
Pomfrit je jedan od najvećih neprijatelja vaše figure i ključna komponenta nezdrave ishrane, jer sadrži mnogo masti koje vam nisu potrebne, ali ipak ulaze u vaše telo. Odrecite se pomfrita i odlučite se za pečeni krompir u rerni. Jednostavnije je nego što izgleda! Kobasice, ćuftice, krompir sa sirom i mnoga druga jela koja volite možete lako ispeći u rerni, dobijajući sličan ukus i ogroman plus u pogledu zdravlja. Možete čak napraviti krompir u air frajeru gde se koristi manje ulja.
Nemojte kombinovati različitu hranu
Nije važno samo šta jedete, već i kako kombinujete ove namirnice. Kombinovanje pogrešne hrane takođe je deo nezdrave ishrane. Na primer, voće fermentira, pa ga treba jesti tokom prvog dela dana i treba da jedete voće samostalno, bez drugih namirnica. Posebno nemojte mešati voće sa hranom životinjskog porekla ili meso sa skrobnom hranom kao što je krompir. Nije dobra ideja ni kombinovati ukusnu picu sa krompir salatom ili špagete sa nekoliko vrsta mesa.
Izbegavajte prekomerno zaslađivanje hrane
Ponekad majke, da bi ubedile decu da uzmu neku hranu, previše zaslađuju deserte, stvarajući pravu zavisnost mališana od slatkog ukusa. A navika, jednom stečena, održaće se godinama. Tako se javlja nezdrava ishrana kod dece.
Budite oprezni sa solju
Da li ste znali da treba izbegavati previše soli? Nažalost, nije dovoljno izbegavati prekomernu konzumaciju soli, jer se ona često dodaje u prethodno upakovanu hranu koju kupujete bez pažljivog čitanja etikete. Mnoge vrste začina na tržištu, na primer, uspevaju da začine vašu hranu cenom nekih konzervanasa i soli kojih niste ni svesni. Pažljivo pročitajte etikete i bolje je da pripremite i stavite u zamrzivač, na primer, sopstvenu mešavinu za omiljenu supu ili čorbu od povrća.
Ne propustite doručak
Nije uzalud rečeno da je doručak najvažniji obrok u danu: istina je. On vam daje energiju, pomaže da prestanete da jedete kasno uveče, stvara stanje ravnoteže, pomaže vam da se bolje fokusirate. Ako vam se čini da ujutru ništa ne možete da jedete, počnite da pravite naviku da doručkujete pire.
Zamenite sokove raznim zdravijim opcijama
Gazirani sokovi vam nimalo ne pomažu jer ne sadrže nikakve hranljive materije. Oni su preduslov za nezdravu ishranu. Ako vas voda ne zadovoljava i treba vam nešto dodatnog ukusa, zamenite je domaćim limunadama, čajem od đumbira, enzimskom vodom, dijetalnim smutijem razblaženim vodom ili prirodnim biljnim čajevima, domaćim ledenim čajem. Opcije su mnoge i zdravije su od gaziranih i industrijskih napitaka.
Uključite vlakna u svoju redovnu ishranu
Vlakna čine čuda za varenje i ne bi trebalo da ih konzumiraju samo oni koji žele da smršaju, već i svi oni koji žele da imaju dobro varenje. Ne izbegavajte žitarice, čak i ako pokušavate da smršate, one su jedan od najvažnijih izvora vlakana i pogodne su i za doručak i za lagane glavne obroke. Izvori vlakana nalaze se u jelima kao što su brokoliju sa kačkavaljem, grašku, čorbi od pasulja, sočivu, čii, salati od avokada, kremovima od malina, desertima sa jagodama.
Slušajte svoje telo
Ključ zdrave ishrane ne krije se u vremenu i u skupu pravila ispisanih na papiru, već u navikama koje se stvaraju tokom vremena. Vaše telo će vam reći šta je dobro za njega, a šta nije, ako budete pažljivi i slušate ga i ako tumačite njegove signale.
Kao što vidite, posledice nezdrave ishrane su veoma ozbiljne. Ali postoji način da ih izbegnete držeći se zdravog menija.
