Zavisnost od hrane je složen proces koji već dugo zbunjuje naučnike i stručnjake. Tek sredinom prošlog veka postalo je jasno da je prejedanje vrsta toksikološke zavisnosti. To dovodi do izjednačavanja zavisnosti od hrane sa zavisnošću od droge.
Ljudski mozak sadrži tzv proteine radosti - serotonin i endorfin, odgovorne za unutrašnju psihološku sferu pojedinca. Istraživanja dokazuju da mentalna udobnost u velikoj meri zavisi od brojnih biohemijskih procesa koji se odvijaju u našim telima. I što se više endorfina proizvodi, osećamo se srećniji.
I proporcionalno – što je manja količina ovih proteina, to je naše psihičko stanje gore. Pojavljuju se simptomi kao što su anksioznost, osećaj nemira, pesimistične misli i drugo. A neki izlaz iz ovog stanja pronalaze u frižideru.
Kada čovek padne u takvo stanje, najčešće pribegava masnoj hrani. Masti i ugljeni hidrati brzo ulaze u krvotok i izazivaju glikološku eksploziju koja nakratko pokreće oslobađanje hormona sreće. Proporcionalno sa nivoom serotonina i endorfina, povećava se i dobro raspoloženje, osećaj spokoja i smirenosti.
Loša stvar u sreći koja se postiže hranom je što ona kratko traje. Ova hemijska radost postoji u telu veoma kratko, a onda kada hrana počne da se razgrađuje, potpuno nestaje. I što su čovekove misli napetije i pesimističnije, to se ova hrana brže razgrađuje.
Tu počinje začarani krug lošeg raspoloženja, mračnih misli, masne hrane, višestrukog poboljšanja i sve iznova. Vremenom se unos hrane povećava, čime se produžava trajanje trenutne sreće.
Osećaj zadovoljstva koji proizilazi iz unosa hrane (na njenom mestu mogu biti cigarete, alkohol, droga) jasno je pozicioniran u mozgu. Formira tzv. dominantno - privremeno dominantno područje uzbuđenje u centralnom nervnom sistemu. I sa svakim narednim trenutkom bilo kakve psihičke nelagode, mozak će vas automatski gurnuti u frižider ili u činiju sa čipsom.
