Problemi sa ishranom i nastali poremećaji u organizmu, praćeni bolom i nelagodnošću tokom celog dana, sve su češći. Osećaj je, najblaže rečeno, neprijatan, a još gore, dovodi do ozbiljnih tegoba kao što su kolitis, gastritis, čir itd., za koje je potrebno višegodišnje lečenje. U pokušaju da to sprečimo, često sebi namećemo neostvarive dijete, brojimo kalorije i patimo kako danas ne možemo da jedemo ovo ili ono, a ne usuđujemo se ni da pomislimo na čokoladu i testo. Međutim, sve to dovodi do drugog poremećaja – gubitka energije i poremećaja u našem emocionalnom stanju.
Da bismo pomogli našem organizmu da se oseća dobro, prvo moramo da mu pomognemo da pravilno funkcioniše. A to se dešava kada razumemo kako organizam funkcioniše i ne ometamo funkcije i procese koji se odvijaju u gastrointestinalnom traktu.
Proces obrade i usvajanja hrane kod svih toplokrvnih životinja, uključujući i čoveka, je isti. U početku se hrana, ulazeći u usnu šupljinu, razgrađuje, skladišti u želucu, gde dolazi do denaturacije uz pomoć kiseline. Zatim ulazi u tanko crevo, gde se hidrolizuju enzimi samog tela i enzimi u hrani, da bi na kraju dospeli u debelo crevo koje formira proces izbacivanja ostataka.
U svakoj fazi ovog procesa sopstveno varenje se odvija za različito vreme. U zavisnosti od vrste hrane, ona ostaje u usnoj duplji nekoliko sekundi, do nekoliko minuta, u želucu - 2-4 sata, u tankom crevu - 4-5 sati, u debelom crevu - 12-18 sati.
U svakoj fazi, telo oslobađa različite enzime svojstvene samo toj fazi. Ove enzime proizvode sekretorne žlezde koje se nalaze u zidovima digestivnog trakta. Imaju striktno specifičnu akciju u zavisnosti od vrste hrane koja dolazi i podržavaju proces obrade hrane. Neki enzimi se oslobađaju za proteinsku hranu, a drugi za hranu sastavljenu od ugljenih hidrata, zbog čega se ti enzimi oslobađaju kada hrana uđe u organizam.
U ovom slučaju, sekrecija počinje u usnoj duplji i prati ceo digestivni trakt. Obrada i varenje svake vrste hrane se takođe obavlja u posebnom odeljenju i zahteva različito vreme. Na primer, voće se vari u tankom crevu, a meso se prvo obrađuje u želucu u intervalu od 2-3 sata, a zatim u tankom crevu. Iz tog razloga, mnoge dijete i režimi ishrane se zasnivaju na odvojenoj ishrani – svaka vrsta hrane (proteini, ugljeni hidrati, masti, kiseline, šećeri) treba da se konzumira u različito vreme u intervalu od 2 do 4-5 sati.
Druga glavna stvar koju treba da znamo o enzimima je, da kada pijete vodu i tečnost tokom obroka, oni se razblažuju ili ispiraju do donjih delova digestivnog trakta. Kao rezultat toga, hrana će ili ostati u želucu dok telo ne oslobodi nove enzime, ili će proći neprerađena u donje odeljke, gde može da počne truljenje i razlaganje bakterija, praćeno apsorpcijom u krv.
Da bi se ovo sprečilo, telo usmerava svoju vitalnu snagu da sintetiše dodatne enzime i vremenom želudac počinje da vari hranu loše, razvija se gastritis, čir i niz drugih poremećaja. Zbog toga se preporučuje da se tečnost uzima najmanje 10 minuta pre obroka, ali nikako tokom obroka. Ako vam se i dalje javi žeđ, preporučuje se da pijete ne više od 2-3 gutljaja.
Pored toga, enzimi su aktivni samo pri normalnoj temperaturi ljudskog tela. Ako je hrana prevruća ili prehladna, enzimi će započeti svoje puno delovanje tek kada se temperatura hrane vrati u normalu.
Još jedno važno pravilo koje učimo od ranog uzrasta je da žvaćemo hranu što je više moguće. Žvakanje pojačava lučenje pljuvačke, a pljuvačka, zauzvrat, pomaže da se neutrališu kiseline nastale tokom fermentacije ugljenih hidrata. Istovremeno u procesu žvakanja kroz pljuvačne žlezde može se prečistiti do 6 litara krvi.
Izuzetno je važno znati da je telu potrebno vreme da se „prilagodi” pri prelasku sa jedne dijete na drugu. Zato je važno da tranzicija bude glatka, da se organizam pročisti pre nego što krene na drugačiji način ishrane. Prekomerna upotreba jedne vrste hrane dovodi do manjka druge, u kojoj organizam počinje da traži zamene, a čak i ako se u početku osećamo dobro, to može dovesti do umora, iscrpljenosti, netolerancije na određene proizvode. Da bi se olakšao rad gastrointestinalnog trakta, potrebno je poštovati doslednost u upotrebi prehrambenih proizvoda, uzimajući u obzir njihovu kompatibilnost jednih sa drugima, tako da režim ishrane bude balansiran. Mi usvajamo tačno onoliko hrane, koliko su naši vitamini i enzimi sposobni da to odrade.
Prema istraživanjima bioritma rada tela, utvrđeno je da se energija ujutru nalazi u želucu, u podne u tankom crevu, a uveče u bubrezima. Konzumiranje hrane kasno uveče remeti cirkulaciju energije u telu, jer deo ove energije mora da se vrati nazad u sistem za varenje. Osoba ide u krevet sa nesvarenom hranom, koja izaziva stvaranje sluzi u telu. Najbolje je večerati pre zalaska sunca kako bi telo imalo dovoljno vremena da preradi hranu. Najveći deo dnevnog unosa treba da bude u podne, a najlakši - ujutru.
