Tradicija nalaže da Božićna trpeza treba biti raskošna i bogata, a treba imati i ukusnu ćurku, ukusna peciva, rujno vino i razne salate. U nekim zemljama je uobičajeno imati punjenu ćurku na trpezi za Božić, u drugima - pitu, morske delikatese, guščju džigericu i odabrane sireve.
Uprkos tome što nutricionisti nemačku božićnu trpezu smatraju jednom od najnezdravijih, niko ne može odoleti ukusu nemačkog štolena. Zato ćemo vam danas ispričati priču o nemačkom štolenu koja je izuzetno zanimljiva.
Priča o nemačkom božićnom štolenu počela je još 1329. godine u Naumburgu. Tada je lokalni pastor dobio neobičan poklon - slatki hleb koji je bio u obliku bebe u pelenama, napravljen da liči na mladenca.
Naravno, prvi štolen je imao vrlo malo zajedničkih stvari sa današnjim ukusnim pecivom. Više je predstavljao bezukusni hlebni proizvod za Božić, spremljen prema svim kanonima crkve - bez maslaca i mleka. Za pripremu prvobitnog štolena korištena je samo voda, ovas i ulje repe.
Nemački plemići nisu bili posebno zadovoljni ukusom božićnog hleba, pa su izbornik Ernst von Sachsen i njegov brat vojvoda Albert 1430. godine napisali pismo papi Nikoli V, tražeći od njega da ukine zabranu upotrebe ulja u pripremi štolena. Međutim, papa je ostao gluv na kulinarske jadikovke nemačkih plemića.
Međutim, 61 godinu kasnije, 1491. godine, papa Inocent VIII odobrio je upotrebu svežeg maslaca umesto ulja od repe u tzv. pismu o ulju.
Ali papa je takođe postavio uslov da vernici koji koriste maslac za pravljenje štolena treba da plate odštetu, te da prikupljena sredstva treba iskoristiti za izgradnju katedrale u Freibergu.
Tada je neki Heinrich Drasdo, pekar na saksonskom dvoru, došao na ideju da koristi predbožićni hleb namijenjen za post za svečanu božićnu trpezu. On je počeo da stavlja puno sušenog voća u testo i to je zauvek promenilo štolen.
Danas je najpoznatiji božićni štolen Drezdenski štolen, koji se smatra zaštitnim znakom u slatkišima, iako se u praksi pojavio skoro 150 godina nakon Naumburga.
I do današnjeg dana postoji račun u arhivi saksonskog suda u kojem su zapisani kupljeni proizvodi za božićni štolen. Samo što je tamo kolač bio nazvan Hristov hlkeb ili još šricel.
Kulinarska evolucija štolena se nastavila tokom vekova, kako bi došla do naše trpeze u ovom obliku danas.
Od 1560. godine pekari u Drezdenu uvode tradiciju pripreme i davanja svojim majstorima štolen dužine 1, 5 metara. Kolač je postao toliko popularan da je 1730. godine August Veliki naredio da se za Božić ispeče štolen težak 1, 8 tona. Bio je podeljen na 24.000 porcija.
Danas se ovaj dan obeležava kao praznik štolena. Festival štolena se održava u Drezdenu svake subote pre druge nedelje božićnog posta.
Pogledajte naše recepte za štolen i druge božićne kolače.
