Moruna (Huso huso) je vrsta krupne ribe iz porodice Acipenseridae (podklasa Chondrostei), koja se javlja uglavnom u Kaspijskom i Crnom moru, a ranije i u Jadranskom moru. Iako deli ime sa poznatijom belugom (kitom), dve vodene vrste nisu povezane. Ove ogromne ribe hrane se manjim ribama i rakovima, a ako ne budu ubijeni, predstavnici vrste mogu živeti 100 ili više godina. Nažalost, oni su na listi kritično ugroženih vrsta Svetskog fonda za divlju prirodu, jer su jaja ženki morune željeni crni kavijar.
Kako izgleda moruna?
Moruna ima koštane ploče koje pokrivaju glavu i pet duguljastih redova sličnih pločica na telu. Repna peraja je heterokeralna, gornja ivica je duža od donje. Bezubim ustima morune, sa donje strane nosa, prethode četiri osetljive taktilne bradavice koje riba vuče po dnu u potrazi za beskičmenjacima, sitnom ribom i drugom hranom.
Morune se u najvećem izobilju sreću u rekama južne Rusije i Ukrajine i u slatkim vodama Severne Amerike. U rano leto migriraju s mora u reke ili na obale slatkovodnih jezera kako bi se razmnožavale. Njihova jaja su mala, lepljiva i mnogobrojna. Mladi brzo rastu do zrelosti, nakon čega se rast nastavlja polako nekoliko godina. Morune mogu da dostignu priličnu veličinu, sa primercima od 2-3 metra do 8 metara dužine, međutim, to se retko dešava.
Vrste morune
U porodici Acipenseridae postoji oko 29 vrsta moruna, a sve žive na severnoj hemisferi. Većina vrsta živi u okeanu i ulazi u reke jednom u nekoliko godina, kako bi se razmnožavale na proleće ili leto. Postoji i nekoliko vrsta, koje žive samo u slatkoj vodi. Samo nekoliko vrsta morune obezbeđuje kavijar od jaja. Većina vrsta se smatra kritično ugroženim.
Neke od najpoznatijih vrsta morune su:
Obična evropska moruna (Acipenser sturio)
Sreće se od Skandinavije do Sredozemnog mora.
Beluga ili hausen (Huso huso)
Naseljava Kaspijsko, Azovsko i Crno more. Ovo je prilično velika riba, koja dostiže dužinu od 8 metara i težinu od 3, 2 tone, ali njeno meso i kavijar su manje cenjeni od onih manjih vrsta.
Sterlet (Acipenser ruthenus)
Naseljava Crno i Kaspijsko more. Ova vrsta je visoko cenjena u kulinarskoj industriji. Doseže oko 0, 9 metara dužine.
Kalifornijska moruna (Acipenser medirostris)
Anadromna riba pronađena duž pacifičke obale Severne Amerike. Može dostići dužinu do 2, 1 metra i težinu do 136 kg.
Atlantska moruna (Acipenser oxyrinchus)
Vrsta morune pronađena duž atlantske obale Severne Amerike. Ona se deli u dve podvrste: atlantska moruna (Acipenser oxyrinchus oxyrinchus) i kratkoperajna moruna (Acipenser oxyrinchus desotoi). Atlantska moruna može dostići dužinu do 4, 3 metra i težinu do 811 kg, dok je moruna sa krakim perajima manja i doseže dužinu do 2, 2 metra i težinu do 90 kg.
Gde će nalaze morune?
Morune su poreklom iz umerenih voda severne hemisfere, a nalaze se u okeanima, morima, jezerima i rekama Evroazije i Severne Amerike. Većina vrsta je anadromna, što znači da žive u slanoj vodi, ali ulaze u slatkovodne reke kako bi se razmnožavale. Neke vrste, kao što je beluga, mogu putovati hiljadama kilometara duž reka, dok druge, kao što su sterleti, ostaju bliže ušću reke.
Neke od najvažnijih reka na kojima se nalaze morune su:
Volga, Ural, Don, Dunav, Dnjepar, Dnjestar, Donjeck, Kuban, Rioni, Kura, Arax, Sefid Rud, Gudzon, Misisipi, Misuri, Kolumbija, Sacramento, Fraser, Mackenzie, Yukon, Nelson, St. Lawrence, Air, Murray, Yenisei, Ob, Lena, Amur, Juanhe, Yanzi, Mekong, Ind, Ganges, Brahmaputra, Tigar, Eufrat.
Morune se nalaze i u nekim jezerima, kao što su Bajkal, Ladoga, Onega, Vanern, Vetern, Huron, Mičigen, Supior, Victoria, Tanganajka, Nilotika, Kaspijsko more.
Razmnožavanje moruna
Morune se smatraju anadromnim – mogu se slobodno kretati između slatke i slane vode, pa mogu živeti u vodama s različitim sadržajem soli. Morune su prilično otporne i mogu preživeti u nekim od najrazvijenijih i najzagađenijih reka na svetu.
Morune se ne razmnožavaju svake godine, već samo kada su uslovi odgovarajući. Morune se razmnožavaju u slatkoj vodi, ali veći deo života provode u slanoj vodi. Migriraju iz mora u reke ili na obale slatkovodnih jezera kako bi se razmnožavale u proleće ili leto.
Razmnožavanje moruna zavisi od temperature vode, koja bi trebalo da bude između 6 i 18 stepeni celzijusovih. Ženke polažu jaja na peščano ili kamenito dno, gde ih oplođuje sperma mužjaka. Ženka može položiti od 100.000 do 3 miliona jaja u sezoni, u zavisnosti od vrste i veličine morune. Jaja se pričvršćuju za dno i izlegu se nakon 4 do 16 dana, u zavisnosti od temperature vode. Male morune su duge oko 1 cm kada se izlegu i hrane se planktonom. Brzo rastu i dostižu polnu zrelost između 5 i 25 godina, u zavisnosti od vrste i uslova sredine.
Crni kavijar morune - najsukplji delikates
Crni kavijar se naziva crnim zlatom zbog svoje visoke cene i retkosti. Dobija se iz jaja ženki morune, koja se odvajaju, peru, usoljavaju i pakuju. Najskuplji i najkvalitetniji crni kavijar poznat je kao beluga kavijar, koji dolazi od beluga morune. Ova vrsta morune je najveća i najređa od svih i proizvodi najveća i najmirisnija jaja. Cena beluga kavijara može dostići i do 10.000 dolara po kilogramu.
Crni kavijar se smatra delikatesom još od antičkih vremena, kada su ga Persijanci koristili za lečenje i davanje snage. Rusi i Iranci su bili glavni proizvođači i potrošači kavijara, razvijajući tradicije i rituale za lov, pripremu i posluživanje ovog proizvoda. Crni kavijar je bio i simbol bogatstva, luksuza i statusa, a bio je služen kraljevima, carevima i aristokratama.
Moruna u kulinarstvu
Meso morune je takođe dragoceno i ukusno, a koristi se za pravljenje ribljih čorba, pašteta, palačinki, salata s ribom i drugih jela. Meso je belo, mekano i sočno, s malo kostiju i nežnog ukusa. Ako volite riblje specijalitete, obavezno treba da probate pečenu morunu, kao i pohovanu morunu na roštilju.
Meso morune sadrži visokokvalitetne proteine, vitamine B grupe, gvožđe, cink i omega-3 masne kiseline koje su dobre za zdravlje srca, mozga i kože.
Evo dva recepta sa mesom morune, koje možete isprobati:
Salata od morune sa crvenim sočivom
Ova salata od sočiva je jednostavna za pripremu, zasitna i puna proteina i vlakana.
Potrebni su vam sledeći sastojci:
150 g crvenog sočiva
2 crvene paprike
2 glavice crvenog luka
6 strukova peršuna
4 supene kašike vinskog sirćeta
3 supene kašike orahovog ulja
4 supene kašike kikiriki putera
200 g fileta morune
Način pripreme:
Dobro operite sočivo, zalijte ga duplom količinom vode i kuvajte na tihoj vatri 25-30 minuta, nakon čega dodajte so.
U međuvremenu očistite, operite i naseckajte paprike na sitne kockice. Ogulite i naseckajte luk na fine trakice. Operite peršun i sitno ga naseckajte.
Pomešajte sočivo sa svim pripremljenim sastojcima, sirćetom, orahovim uljem i sa 3 supene kašike kikiriki putera, začinite solju i biberom i ostavite da odstoji 30 minuta.
Nakon 20 minuta posušite meso i naseckajte na 4 jednaka medaljona, začinite i zapecite u ostalom kikiriki puteru na 1-2 minute na visokoj temperaturi sa obe strane. Rasporedite salatu u posude, filet naseckajte na tanke trake i poređajte odozgo.
Palačinke sa morunom i pečurkama
Potrebni sastojci
12 palačinki (možete koristiti gotove ili ih napraviti po vašem receptu)
300 g mesa morune (možete koristiti konzervu ili svežu)
200 g pečuraka (po izboru)
100 g kačkavalja
50 g maslaca
2 supeen kašike brašna
500 ml svežeg mleka
so, crni biber, peršun po ukusu
Način pripreme:
Ako koristite sveže meso morune, skuvajte ga u posoljenoj vodi otprilike 15 minuta, nakon čega ga ocedite i sitno naseckajte. Ako koristite konzervisanu ribu, ocedite ulje i takođe sitno naseckajte meso.
Očistite i operite pečurke i naseckajte ih na kriškice. Dinstajte ih u zagrejanom ulju otprilike 10 minuta uz često mešanje. Začinite solju i crnim biberom po ukusu.
U maloj šerpi istopite 30 g maslaca i dodajte brašno. Zapržite na nekoliko minuta mešajući dok smesa ne postane zlatkasta.
Postepeno dodajte sveže mleko uz neprestano mešanje dok ne dobijete gladak sos. Sklonite sa ringle i začinite solju i crnim biberom.
Narendajte kačkavalj. Sitno naseckajte peršun.
Uzmite jednu palačinku i namažite sa malo sosa. Pospite sa malo kačkavalja i peršuna. Rasporedite smesu od morune i pečuraka po sredini palačinke i uvijte u rolat. Ponovite sa ostalim palačinkama.
Punjene palačinke poređajte u nauljenu tepsiju. Zalijte ostalim sosom i pospite ostalim kačkavaljem. Zapecite u prethodno zagrejanoj rerni na 180 stepeni na otprilike 15-20 minuta dok palačinke ne postanu zlataste i hrskave.
Palačinke sa morunom i pečurkama servirajte vruće ili tople, sa zelenom salatom ili kiselim mlekom po želji.
Činjenice o moruni
Morune su jedna od najstarijih i najvećih riba na svetu. Evo nekoliko zanimljivih činjenica o ovim impresivnim stvorenjima:
- Morune postoje oko 200 miliona godina, što ih čini starijim od dinosaurusa.
- Morune nemaju zube, ali imaju jezik koji je prekriven šiljcima za kosti kako bi razgradili hranu.
- Morune su jedna od najdugovečnijih riba, a mogu živeti i do 100 godina ili više. Polnu zrelost dostižu vrlo kasno, a neke vrste se prvi put razmnožavaju sa 20 godina.
- Morune su anadromne ribe, što znači da žive u slanoj vodi, ali se razmnožavaju u slatkoj vodi.
- Morune su jedna od najvećih riba na svetu, a neke vrste dostižu i do 8 metara dužine i 3, 2 tone težine. Najveća otkrivena moruna bila je beluga ulovljena u reci Volgi 1827. godine i bila je teška 1.571 kg.
- Morune su jedna od najskupljih riba na svetu, a cena njihovog mesa i kavijara može dostići hiljade dolara po kilogramu. To je zbog retkosti, visokog kvaliteta i velike potražnje za ovim proizvodima. Morune su takođe zaštićene međunarodnim zakonima i konvencijama koje regulišu njihovu trgovinu i lov.
- Morune su jedne od najinteligentnijih riba, sa razvijenim osećajem za orijentaciju, pamćenje i trening. Mogu se prilagoditi promenjivim uslovima okoline, izbeći predatore i sarađivati s drugim morunama. Takođe mogu komunicirati jedni s drugima putem zvukova i električnih signala.
Komentari