Brancin

Rosi StoyanovaRosi Stoyanova
Glavni urednik
41195
Brancin

Brancin /Morone labrax/, drugačije nazvan i morski vuk, je morska riba grabljivica uskog i duguljastog tela srebrne boje. Leđni deo ove ribe je tamnozelene boje, stomak je beo, a sa strane preovladava srebrna boja. Na škrgama ima po dve bodlje i po jednu tamnu mrlju. Usta brancina su velika sa oštrim zubima. Maksimalna težina brancina može biti 12 kg, a maksimalna dužina - 90 cm.

Brancina najviše ima u Atlantskom okeanu i Sredozemnom moru, a retko se može naći u Crnom moru. Brancin je jedna od najvećih riba u Crnom moru, ali i jedna od najređih. Kreće se gotovo uvek samostalno ili ponekad u grupi. Brancin se razmnožava u proleće ili leto u moru ili donjim tokovima reka.

Brancin je jedna od najukusnijih morskih riba. Meso mu nije mnogo masno i čvrsto. Meso divljeg brancina je čvršće i zato je više stegnuto i ukusnije. Brancin koji je odgajan na nekoj farmi je deblji, ali bez naročite arome i ukusa.

Prvi put se brancin pojavljuje u američkim prodavnicama pod nazivom branzino, a na meniju u američkim restoranima ga ima nešto manje od decenije, kada u stvari postaje popularan i u Evropi.

Sastav brancina

Riba brancin

100 g svežeg brancina sadrži 125 kalorija, 24 g proteina, 54 mg holesterola, 0.7 zasićeih masti, 2.6 g masti, 0.4 g omega-3 masnih kiselina.

Odabir i čuvanje brancina

Nežno i sočno meso brancina ima jaku aromu i ukus. U našim prodavnicama se običo prodaje ceo i zamrznut. Kada kupujete ceo brancin, on obavezno treba da bude na ledu. Kao i kod ostalih vrsta ribe, tako i kod brancina, oči ne smeju da budu mutne, već sveže i jarke.

Birajte očišćenu ribu, jer ova riba ima mnogo krljušti i teško se uklanjaju, a treba da budu uvek dobro očišćene pre kuvanja. Ako kupujete filete ili kotlete brancina, onda izbegavajte one bez kože, jer se onda teško može utvrditi da li je to stvarno brancin ili ne.

Priprema brancina

Svež brancin se može kuvati na pari, peći na roštilju ili u foliji. Brancin je riba sa veoma ukusnom kožom, koju čak i ne morate čistiti, jer kada se prži ili peče, postaje veoma hrskava.

Pre termičke obrade dobro operite ribu hladnom vodom. Uverite se da su oči i škrge u potpunosti uklonjene, jer riba se nekad i ne očisti lepo, pa je potrebno dodatno čišćenje. Škrge daju neprijatan gorak ukus, pa ih zato obavezno treba ukloniti. Manji primerci ove ribe se mogu lako peći na ploči ili u tiganju.

Kosti brancina se najbolje uklanjaju nakon termičke obrade, jer meso nema u sebi mnogo masti, pa se ne raspada tokom spremanja. Južnoevropske kuhinje preferiraju spremanje brancina sa belim lukom, a prema tradicionalnom francuskom receptu se brancin sprema sa mirođijom.

Brancini

Predstavićemo vam jedan lak i klasičan recept kako pripremiti pečenog brancina.

Potrebni sastojci: 2 komada brancina, sok i kora od limuna, 50 ml maslinovog ulja, 3 čena belog luka, majčina dušica, biber, so.

Način pripreme: Ribu očistite i operite. Posolite je spolja i iznutra. U maloj činiji pomešajte sok od limuna, maslinovo ulje, koru limuna, beli luk, biber. Pasirajte dok ne dobijete homogenu smesu, tj. sos.

Ribu stavite na veliko parče foliju i pre nego što zavijete skroz, preko prelijte dobijeni sos. Stavite majčinu dušicu i dobro zavijte foliju, kako se sos ne bi izlio. Pecite oko 30 minuta u prethodno zagrejanoj rerni na 200 stepeni. Poslužite ga sa garnirom.

Brancin se lepo kombinuje sa razim mediteranskim začinima i garnirima - beli luk, maslinovo ulje, paradajz i sos od paradajza, majčina dušica, crvena paprika. Orijentalni začini koji se lepo slažu uz ovu ribu su đumbir, susam i čili.

Ukus brancina se lepo slaže i uz belo vino, pivo i uz sva alkoholna pića sa aromom anisa. Prava klaiska je da se dobro slaže uz ohlađeni rizling.

Koristi od brancina

Brancin, kao i većina vrsta riba, veoma je koristan za zdravlje. Sadrži nezamenljive omega - 3 masne kiseline, koje štite od niza ozbiljnih oboljenja i koje imaju pozitivna dejstva na zdravlje čoveka.

Brancin ima nizak sadržaj masti, pa ga to čini namirnicom koja može biti uključena u dijetetsku ishranu. Konzumacija ribe makar jednom nedeljno može smanjiti rizik od zapušenja krvnih sudova, a samim tim se na taj način smanjuje i rizik od kardiovaskularnih oboljenja.

Facebook
Omiljeno
Twitter
Pinterest

Popularni članci danas