Alge su odavno osnovna hrana u mnogim kulturama, ali izgleda da je zapadnjačka ishrana zaboravila na njih. Iako je ekstrakt morskih algi, poznat i kao alginat, prisutan u nekim namirnicama kao što su sladoled, kolutovi luka i pivo, upotreba celih morskih algi nije široko rasprostranjena na Zapadu. Međutim, ova hrana postaje sve poznatija i smatra se hranjivom i održivom "superhranom", objašnjava BBC.
Evo šta treba da znate o konzumaciji algi
Koristi konzumacije algi
Neke vrste algi mogu imati nizak sadržaj kalorija i biti bogate proteinima, vlaknima i polifenolima. Što može smanjiti rizik od srčanih bolesti, dijabetesa i određenih vrsta raka i može smanjiti krvni pritisak. One takođe sadrže i jod, koji je važan za funkciju štitne žlezde.
Prema Džefriju Pearsonu, profesoru molekularne fiziologije na Univerzitetu Newcastle u Velikoj Britaniji, neke vrste algi takođe mogu pomoći u kontrolisanju težine kod osoba s prekomernom težinom ili gojaznih osoba. To je, objašnjava Pearson, zato što alginat inhibira lipazu, enzim koji pomaže telu da vari masti, što znači da može smanjiti količinu masti apsorbovane iz ishrane za oko 75%.
Studije o konzumaciji algi
Pearson i njegovi istraživači koristili su veštačka creva kako bi testirali efektivnost na više od 60 prirodnih vlakana, mereći količinu masti koja se vari kada se konzumira s uobičajenom hranom, uključujući hleb i jogurt.
Pearson ima za cilj da sprovede klinička ispitivanja kako bi testirao ovaj efekat kada se alginat konzumira kao deo normalne ishrane. On se nada da će njegovo istraživanje dovesti do više alginata u hrani kako bi se ljudima pomoglo da upravljaju svojom težinom. Osim toga, velika istraživanja populacije u Japanu pronašle su vezu između svakodenvne konzumacije algi i niže nivoe srčanih oboljenja u poređenju s onima koji ih nisu jeli i manjeg rizika od moždanog udara kod muškaraca.
Nedavni pregled 25 studija ispitivao je zdravstvene koristi konzumiranja morskih algi. Ispostavilo se da su mnoge studije koje pokazuju pozitivne zdravstvene ishode povezane sa ishranom bogatom morskim algama sprovele studije na ljudima koji imaju zdravstvene probleme kao što su gojaznost i dijabetes tipa 2, a ne na opštoj populaciji.
Tako da kod zdravih ljudi to verovatno neće doneti nikakvu zdravstvenu korist, rekao je glavni autor studije Žao Pedro Trigo za BBC.
Međutim, konzumiranje između 5 i 10 grama algi dnevno može obezbediti nutritivne prednosti zbog vlakana i nutritivnog sadržaja algi, dodao je Trigo. Uprkos tome, vrlo malo se zna o tome kako obrada, kao što je fermentacija, utiče na to kako telo apsorbuje hranjive materije iz algi.
Potencijalne štetnosti konzumacije algi
Postoje i neke zabrinutosti oko potencijalnih rizika od arsena, olova i joda koji se nalaze u morskim algama. A neke vrste algi mogu sadržati više arsena od drugih. Nivoi arsena u algama variraju u zavisnosti od sadržaja arsena u vodi u kojoj se alge uzgajaju.
Iako postoje realne zabrinutosti oko toga koliko nas naša ishrana može izložiti teškim metalima, Alek Wat, direktor Green Ocean Farminga u Velikoj Britaniji, kaže da se sve morske alge koje se prodaju za ljudsku potrošnju prvo testiraju. Vrsta arsena sadržanog u algama je organska, koju telo eliminiše urinom, dodao je Pearson.
Morske alge takođe mogu sadržavati visoke nivoe joda, ali količina zavisi od vrste. Ingrid Undeland, profesor nauka o hrani i ishrani na Tehnološkom univerzitetu Chalmers u Geteborgu u Švedskoj, rekla je za BBC da "možete dobiti previše joda ako jedete previše algi".
To su relativno male količine pre nego što dostignete približnu preporučenu dnevnu dozu. To takođe zavisi od vrste i potencijalnog prisustva neželjenih metala ili elemenata u vodi, što je teško preneti, rekao je Undeland kasnije.
Previše joda može dovesti do problema sa štitnom žlezdom, a neposrednije nuspojave mogu uključivati mučninu i povraćanje. Istraživanja pokazuju da različite vrste tretmana (pranje, blanširanje, kuvanje, potapanje, sušenje i fermentacija), mogu smanjiti količinu joda u nekim vrstama morskih algi.
Alge kao hrana u Evropi
Studije su nedavno pronašle dokaze da su, suprotno popularnom uverenju, morske alge činile važan deo ishrane drevnih Evropljana tokom prelaska na poljoprivredu.
Istraživači su pronašli dokaze da su ljudi jeli morske alge tokom mezolita, pre oko 8.000 godina, i tokom neolita, pre 6.000 godina.
Niko nije pronašao direktne dokaze o konzumiranju algi pre praistorijskih arheoloških zapisa. To je bilo zaista neočekivano, rekla je za BBC Karen Hardy, koautor i profesor praistorijske arheologije na Univerzitetu u Glazgou.
Imamo pristrasne ideje o tome šta je hrana u Evropi i alge nisu prva stvar koja nam pada na pamet, dodala je Hardy.
