Teletina se u našoj kuhinji ne koristi toliko često u poređenju sa svinjetinom, ali se slavi kao zdravo meso i preferira se kada se traže recepti sa lakim životinjskim mesom.
Teletina zahteva više vremena za preradu, ali činjenica da je potrebno malo više truda za pripremu je nagrađena njenim neverovatnim ukusom. Pripremljena sa čubrom, majčinom dušicom, ruzmarinom, renom, žalfijom, celerom i raznim količinama vina, ovo meso zaista oduševljava neverovatnim osećajima ukusa.
Začini su potkrepljeni korisnim sastojcima, među kojima se izdvaja vitamin E, pravilan odnos omega-3 i omega-6 masnih kiselina, vitamin B, beta karoten, kalcijum, magnezijum.
Meso mladog teleta je podeljeno na nekoliko glavnih delova, a svaki od njih je veoma pogodan za određene recepte. Meso ot telećeg buta je veoma popularno. Evo kako se odvaja i za koje recepte da ga koristite.
Meso od buta teleta konvencionalno se deli na gornji i donji deo.
Gornji deo telećeg buta
Reč je o posnom mesu, koje je pogodno za pečenje, dinstanje i punjenje rolata. Kada se sa njega iseku svi bočni delovi i očisti, pravi se teleća pršuta.
Gornji deo buta se takođe naziva vajsbratna. Treba, međutim, pojasniti da se pod Vajsbratnom podrazumevaju mišići sa spoljašnjeg dela buta. Po obliku podseća na svinjski kontra file (kare). Kada se vajsbratna kuva, sva jela postaju lagana, ukusna i aromatična.
Veoma je popularan za punjenje, tako što se napravi prorez, u koji se dodaju spanać, pečurke ili slanina i komad se peče pod folijom. Vajsbratna se takođe kuva ili prži, a zatim seče na teleće medaljone i preliva sosovima.
Donji deo telećeg buta
To je takođe nemasno meso, poznato i kao teleći šol, koje je veoma popularno u receptima za sočne i krhke šnicle od teletine. Od ovog dela se pravi i teleća šunka.
Kada je otkošteno, ovo meso ima suvlju teksturu. To je dobra opcija za mleveno meso jer ne sadrži tetive ili opne. Isečeno na komade, može se pržiti u tiganju ili dinstati u rerni sa sosom i povrćem.
