Kikiriki (Arachis hypogaea) je u suštini mahunarka, kakve su i grašak, sočivo i pasulj.
Oni rastu na jedinstven način. Započinju rast kao cveće, koje niče iznad zemlje, koje se kasnije zbog težine ukopava i počinje da raste ispod tla. Upravo tamo započinje svoj rast i kikiriki.
Ima različitih vrsta kikirikija, ali po prodavnicama su najrasprostranjeniji Virdžinija, Španski kikiriki i Valensija. Zbog velikog sadržaja proteina i bogatog hemijskog sastava, kikiriki se prerađuje i od njega se prave najrazličitiji proizvodi, kao što je puter od kikirikija, brašno od kikirikija, ulje i dr.
Kikiriki je ponikao u Južnoj Americi, gde je postojao hiljadama godina. Igao je važnu ulogu i ishrani Asteka i ostalih mesnih indijanaca u Južnoj Americi i Meksiku.
Španski i protugalski moreplovci, koji su otkrili kikiriki koji raste u novom sveru, doneli su ga u Afriku odakle su ga razneli i u ostale delove sveta. Danas vodeći proizvođači kikirikija su Indija, Kina, Nigerija, Indonezija i SAD.
Sastav kikirikija
Kikiriki je bogat vitaminima iz grupe B, posebno B1, B3 i B9; u sirovom stanju je cenjen izovr magnezijuma, gvožđa i fosfora, cinka i kalijuma. Kikiriki sadrži reslveratol - prirodni antibiotik koji neke biljke proizvode, da se zaštite od bakterija i gljivica.
Kikiriki ima veoma nizak glikemijski indeks i nizak koeficijent glikemijskog opterećenja - 1, što označava da se ugljeni hidarati u njima vare mnogo sporije od glukoze, kao i da je neophodno da se proguta velika količina da bi se povećao insulin.
U 100 g kikirikija nalazi se 26, 77 g ugljenih hidrata, 45, 97 g masti i 21, 35 g belančevina.
Izbor i čuvanje kikirikija
- Ako kupujete upakovan kikiriki pogledajte da li je pakovanje hermetički zatvoreno, da biste bili sigurni da nema tragova vlage.
- Ako je moguće pomirišite kikiriki, da se uverite da se nije pokvario.
- Puter od kikirikija treba odmah da se stavi u frižider nakon što je otvoren.
Kikiriki je podložan brzom kvarenju, zbog gljivica koje se nalaze u njemu, ali nažalost u početnoj fazi to nije vidljivo ljudskom oku. Zato prilikom odabira čovek treba da pazi i da kupuje samo kikiriki sa jasno ustanovljenim poreklom.
Svež kikiriki se obavezno čuva u frižideru. Ako su još u svom somotskom omotaču mogu da izdrže u ohlađenom stanju do 9 meseci. Bez omotača svež kikiriki izdrži tri puta manje. Zamrznuti se čuvaju do pola godine.
Pečeni kikiriki se čuva na hladnom i suvom mestu, koje je potpuno nedostupno insektima i glodarima.
Kikiriki u kulinarstvu
Kikiriki može da se konzumira samostalno između obroke; koristi se kao dodatak i nizu salata; kuvan kikiriki se koristi u jelima od povrća ili se pasira u pire. Kikiriki ulazi u sastav velikog broja slatkiša i deserata. Od kikirikija se pravi brašno, ulje i puter.
Skrhane krupne semenke kikirikija koriste se za posipanje slatkih i slanih peciva. U kulinarstvu kikiriki ponekad zamenjuje lešnike i bademe za pravljenje slatkih proizvoda.
Koristi od kikirikija
- Kikiriki je izuzetno koristan za srce. Kikiriki je bogat mononezasićenim masnoćama - tip masnoće koja preovladava u zdravoj ishrani ljudi mediteranskih regiona. Osim toga ova jezgra su bogat izvor vitamina E, niacina, folata, proteina i mangana. U sprovedenom ispitivanju, koje je uključivalo više od 86 000 žena, ustanovljeno je da značajno smanjuje rizik od kardio vaskularnih oboljenja.
- Kikiriki deluje kao antioksidans. On ne samo da sadrži olic acid - zdravu kiselinu koja se nalazi u maslinovom ulju, već je i toliko bogat antioksidansima, koliko i većina voća.
- Kikiriki je ključ ka zdravlju našeg srca! Nakon urađenih najrazličitijih ispitivanja naučnici savetuju da je za smanjenje rizika od kardiovaskularnih i koronarnih srčanih bolesti dovoljno da uzimate po jednu šaku kikirikija ili drugog orašastog voća, ili po jednu kašiku putera od kikirikija bar četiri puta nedeljno.
- Smanjuje rizik od srčanog udara. Pri ispitivanjima sprovedenim kod životinja pokazalo se da zahvaljujući sadržaju flavonoida u kikirikiju, nazvanim resveratol, rizik od srčanog udara se smanjuje do 30% kod ljudi koji često konzumiraju kikiriki.
- Štiti od raka debelog creva. Unos kikirikija 2 ili više puta nedeljno se povezuje sa 58% nižim rizikom od raka debelog creva kod žena i 27% kod muškaraca.
- Štiti od Alchajmerove bolesti i drugih problema povezanih sa godinama. Uzimajući hranu koja sadrži najveću količinu niacina (u kikirikiju ga ima u izobilju) 70% je manja verovatnoća da se razvije Alchaljmerova bolest u poređenju s onima koji konzumiraju hranu oskudnu niacinom.
- Štiti od gojaznosti. Iako je poznato da orašasto voće ima važnu ulogu u prevenciji kardio-vaskularnih oboljenja, mi ga često izbegavamo jer se plašimo da se ne ugojimo. U skoro sprovedenom istraživanju ipak se pokazali da ljudi koji uzimaju bar dva puta nedeljno orašasto voće su manje skloni gojaznosti u poređenju s onimma koji ih uopšte ne jedu.
Štetnost kikirikija
Iako alergijske reakcije mogu da se dobiju od skoro svih vrsta hrane, poznato je da je neka hrana više povezana s alergijama od druge. Oko 90 % alergija na hranu se povezuje sa 8 vrsta hrane: orašasto voće s drveća, riba, ostrige, kravlje mleko, kokošija jaja, sojini proizvodi, kikiriki i pšenica.
Kikiriki je osim toga među malobrojnom hranom koja sadrži oksilate - prirodne supstance koje se nalaze u biljkama, životinjama i ljudskom telu. Kad se oni mnogo koncetrišu u telesnim tečnostima, kristalizuju se i mogu da dovedu do nekih zdravstvenih problema. Iz tog razloga ljudi koji imaju problema s bubrezima ili žuči, treba da izbegavaju unos kikirikija.
