Liči (Litchi chinensis) predstavlja spororastuće, zimzeleno drvo koje dostiže visinu do 12 metara, ali obično se sreće u manjim veličinama. Listovi ličija su veoma lepi, sjajni i tvrdi, tamnozelene boje.
Potiče iz Kine, ali vrlo brzo se rasprostro po celoj jugoistočnoj Aziji, oko 1870. godine je prenesen na Havaje, zatim na Floridu, a krajem 19. veka u Kaliforniju. Liči se kultiviše u Indiji, Bangladešu, Tajlandu, Filipinima, Tajvanu, Vijetnamu, Južnoj Africi i nekim zemljama latinske amerike. Liči raste u tropskoj ili subtropskoj klimi, može da podnese blago zahlađenje, ali nikako negativne temperature.
Cvetovi ličija su sitni, žuto-zeleni i skupljeni u cvast, pri čemu je svaka cvast formira grozd od 3 do 15 plodova. Prvi plodovi se pojavljuju između 4. i 10. godine, u zavisnosti od sorte.
Zreo plod ima crveno-braon, a u nekim slučajevima ružičastu ili ćilibarsku boju kore, pod kojom je skrivena mekana, bela i sočna unutrašnjost, slična želeu. U centru ploda ličija nalazi se jedinstvena krupna semenka, koja liči na zenicu i mitsku životinju.
Iz tog razloga kinezi nazivaju liči "zmajevo oko". Veličina semenke može da varira, a najcenjenije su one vrste biljke koje imaju nerazvijeno seme. Mesni žitelji ih ga nazivaju i "pileći jezik".
Sastav ličija
Liči je veoma bogat vlaknima, ne sadrži zasićene masti ili holesterol, ima veoma nizak sadržaj kalorija. U sastav mu ulaze oligonol, vitamini iz grupe B - tiamin i niacin. Dobar je izvor minerala kao što su bakar i kalijum. Plodovi su izuzetno bogati vitaminom C - samo 100 g dnevno osigurava 119% od preporučenog dnevnog unosa tog vitamina.
Vrste ličija
Postoji više od 100 vrsta ličija, ali poznatije su:
No Mai Tsze - naziv ide od gostog i debelog, ali mekanog dela ploda, koji podseća na ukus meda. Ima crvenu koru, koja je tvrda, ali nije gruba. Seme je manje nego kod drugih sorti, a neki plodovi čak i nemaju seme.
Kwa luk Hanging Green - najpoznatiji, ali i najređi predstavnik ove biljke. Ime je dobio zbog svog svetlo zelenog odsjaja i jedva vidljive zelene linije na kori ploda. U prošlosti je bio specijalan poklon za važne i počasne osobe.
San yueh hung - u prevodu označava martovski crven. To je najranija sorta ličija, plodovi mu se beru tokom maja meseca. Meki deo ploda je srednje sladak po ukusu.
Rose-scented - ova vrsta ličija zri u sred sezone. Plodovi si mu dugi oko 3 cm, imaju okruli oblik. Meki deo je boje slonove kosti, tvrd je i veoma je ukusan i sladak.
Early Large Red - sorta koja rano zri. Ima tamnocrvene plodove, koji dostižu veličinu do 3, 5 cm. Kora je tvrda, blago zalepljena za meki deo, koji je veoma ukusan i mekan.
Late Seedles - kasna sorta ličija. Plodovi imaju narandžasto-crvenu do tamnocrvenu boju, a oblik im je konusan. Meki deo ima odličan, sladak ukus, ali kako se približava semnki oseća se blaga gorčina.
Fei tsy Hsiao - to je najlegendarnija vrsta ličija, poznata kao "osmeh ljubavnice". Poznata je još iz epohe Tan - 1 vek pre naše ere. Kora ovog ploda ispušta crveni sok, a meki deo je izuzetno ukusan.
Izbor i čuvanje ličija
Sveži plodovi ličija mogu da se nađu na pijacama od jula do oktobra meseca. Kora zrelog ploda treba da se odvaja veoma lako. Birajte plodove, čiji se omotač lako skida na pritisak, ima crvenu ili tamno crvenu do braon boju. Izbegavajte liči sa tamnim mrljama. Ako je plod blago ružičast, to je sigurno znak da nije sazreo.
Možete da čuvate plodove ličija do 5 nedelja, ali samo ako su stavljeni u frižider. Ako ih ostavite na sobnoj temperaturi, za manje od tri dana će propasti.
Liči u kulinarstvu
U jugoistočnom delu Azije od plodova ličija se pripremaju sirup i žele, koi služe za pravljenje likera. Liker od ličija može da se pije samostalno ili da se dodaje u najrazličitije koktele. Od plodova ličija pravi se pire koji se sastoji od 90% mekog dela ploda i 10% šećer. Taj pire može da se koristi za sladolede ili voćne napitke.
Pire od ličija i čilija su osnovni sastojci sosova za meso, ribe i povrće. Čaj od kore ploda, kombinovan s tradicionalnim čajem može da se pije kako topao tako i hladan s kockicama leda.
Sveže plodove ličija možete da servirate kao dezert - neoljuštene i blago ohlađene. Kora se rascepi, a meki deo se blago istisne. U Kini čuvaju plodove u slanom obliku u stablima bambusa.
Koristi od ličija
U Kini semenje ličija je priznato kao veoma dobar anelgetik, koristi se kod upala i neuralgija. Čaj od oljuštene kore ličija olakšava simptome loše probave. Kineska medicina koristi liči u kombinaciji sa kineskim limunom i drugim biljkama za lečenje onkoloških obolenja.
U Indiji semena ličija se lome i pošto imaju stežući efekat daju se ljudima sa crevnim problemima. Esencija od korena, cvetova i kore ličija se preporučuje za grgljanje kod zubobolje. Istočna medicina koristi liči kao stabilizator nivoa šećera u krvi kod hipoglikemije i dijabetesa. Plodovi pokazuju uticaj i na funkciju bubrega, jetre i pluća. Pomažu varenju i pomažu kod anemije.
