Propolis predstavlja mešavinu smole, voska i polena cvetova ili pupoljaka biljaka. On može imati žuti, zelenkastu ili braon boju. Ono što je specifično za propolis jeste to da je on obogaćen enzimima. Drugim rečima, kao materija je prošao kroz mlečno - kiselu fermentaciju u sistemu za varenje kod pčela. Propolis je veoma popularan proizvod, kako u medicini, tako i u kozmetici, budući da je deo sadržaja raznih lekovitih proizvoda i važn aje komponenta kozmetičkih proizvoda.
Sakupljanje propolisa je karakteristična radnja za pčele. Kako eksperti tvrde, jedna porodica pčela srednje veličine može proizvesti do 300 g propolisa tokom godinu dana. Ovaj proces je uslovljen raznim faktorima, a jedni od njih su biljne vrste na određenom prostoru, kao i sama klima. Pčele unose propolis u košnice i koriste ga za dezinfekciju. Zanimljiv je i postupak kojim pčele propolisom obrađuju saće, pre nego što polože jaja. Pomoću propolisa pčele zatvaraju i zapušavaju sve otvore i rupe u košnici. Takođe, ovi insekti koriste propolis da prekriju mrtve životinje, koje se nalaze u košnici. Na taj način pčele sprečavaju pojavu bolesti.
Propolis se skuplja sa najrazličitijih biljaka. Biljke koje pčele najviše posećuju su topole, kestenovi i vrbe. Dok traje taj proces, cela košnica je prekrivena propolisom, koja ima dezinfekcionu ulogu. Ovi insekti se često obavijaju propolisom, ne bi li se zaštitili od mikroba, koji su moguća pretnja. Propolis koji se iznese iz košnice je uglavnom meke strukture. Ima miris, koji podseća na med i vosak istovremeno. Takođe, ima i karakterističan sjaj. Dok se u potpunosti svež, propolis se lako može obraditi. Vremenom postaje tvrđi i tamniji.
Istorija propolisa
Ljudskom rodu su lekovite moći propolisa poznate još od davnina. Iako čovečanstvo toliko dugo zna za propolis, sva lekovita svojstva mu nisu u potpunosti otkrivena, pa ga naučnici i dan danas ispituju. Kod Egipćana se propolis koristio kao antiseptik. Smatra se da su oni njime pokrivali trupove, kako bi ih mumificirali. Persijski naučnik i lekar, Avicena je uvek preporučivao propolis za tretiranje rana, kako bi one što brže zarasle. Smatra se da su Inke često konzumirali porpolis da ublaže simptome visoke temperature i groznice. Naziv propolis potiče iz grčkog jezika, što znači - pro - ispred, polis - grad, tvrđava. Povezuje se sa time što ga pčele koriste za zaštitu košnice od bakterija i drugih opasnosti.
Sastav propolisa
Kao što smo već spomenuli, ispitivanje propolisa još uvek traju, pa iz tog razloga njegov hemijski sastav nije u potpunosti jasan. Međutim, ono što znamo o propolisu dokazuje o njegovom bogatom sadržaju. Propolis kao materija sadrži preko 140 aktivnih sastojaka. Veliki broj ispitivanja je potvrdio da propolis sadrži boljne smole, polen, vosak, organske kiseline, aminokiseline, flavonoide, itd. U njegov mineralni sastav ulazi cink, gvožđe, magnezijum, bakar, kalijum, kobalt, kalcijum, fosfor, natrijum, itd. On je izvor vitamina A, vitamina B1, vitamina B2, vitamina B5, vitamina C i vitamina E.
Odabir i čuvanje propolisa
Na tržištu se može naći rastvor propolisa, koji je poznat i kao tinktura propolisa. Ona bi trebalo da se čuva na suvom i tamnom mestu. Ako kupite propolis od pčelara, takođe bi trebalo da ga čuvate na suvom, hladnom i tamnom mestu, gde temperatura ne prelazi 25 stepeni. Takođe, trebalo bi da se čuva u dobro zatvorenoj posudi.
Pre nego što se zatvori, on se nekoliko dana suši na sobnoj temperaturi. Nije preporučljivo da se konzumira ako po sebi ima formirane kuglice, jer postoji rizik da one budu skladište štetočina i bakterija. U početku propolis ima žućkastu i zelenkastu boju, pa zatim vremenom može da potamni. Ako se čuva na pravilan način, propolis se može koristiti do sedam godina.
Sakupljanje propolisa
Pčelari skupljaju propolis pomoću rešetke ili mrežice sa okvirom, koja se stavlja na gornji deo košnice. Obično se propolis sakplja krajem leta, kada počinje hladnije vreme. Tada pčele odlučuju da izoluju košnicu, pa će pokušati da sve pukotine popune propolisom.
Pri sakupljanju prpolisa je važno da rupice na mreži budu do 5 mm, jer za popunjavanje većih otvora pčele koriste vosak, a ne propolis. Zatim, pre nego što nastupi zima, mrežica se vadi. Najbolje je da to bude u vreme kada su temperature ispod nule. Ako vreme bude toplo, mrežicu možete staviti u frižider na nekoliko dana. Kada su temperature niske, propolis se stvrdne i lako se odvaja od mrežice.
Koristi od propolisa
Zbog svog kompleksnog hemijskog sastava, propolis je postao pomoćno sredstvo u lečenju mnogih bolesti i oboljenja. Dokazano je da propolis ima antivirusno, antibakterijsko, antioksidantno, antisklerotično, spazmolitičko, hipotenzivno i detoksifikujuće dejstvo. Propolis uspešno deluje protiv bakterija kao što su Salmonella, Staphylococcus i Bacillus haemolyticus. Leči opekotine, kožne probleme i potpomaže brzo zarastanje rana. Konzumacija propolisa pomaže u snižavanju visokog krvnog pritiska, jača celokupni organizam i štiti od stvaranja tumora.
On je efikasan kod još nekih oboljenja. Na primer, pomaže kod problema u usnoj duplji, kao što je to paradontoza i gingivitis. Propolis ublažava ginekološke probleme, jača prostatu, ublažava simptome alergija i pomaže u održavanju zdravog koštanog sistema.
Takođe, propolis se preporučuje kod problema sa disajnim putevima, želudačno - crevnim traktom, kao i kod problema sa perifernim nervnim sistemom. Propolis se može koristiti za spoljašnju i za unutrašnju upotrebu. Može se naći u vidu tinktura, granula, sirupa, masti, itd.
