Pšenične mekinje predstavljaju sekundarni proizvod, koji se dobija od mlevene pšenice. Obično se koristi kao hrana za domaće životinje, mada je poslednjih godina postala veoma popularna zbog niza zdravstvenih koristi i svojstava, koje poseduje.
Činjenica da su sekundarni proizvod ne znači da nema korisnih minerala i vitamina, čak naprotiv - ove mekinje imaju najveće koncentracije pomenutih materija. Jedno od najkorisnijih svojstava mekinja jeste da povećavaju zapreminu kada dospeju u sistem za varenje, pa ga čiste od štetnih naslaga i toksina.
Sastav pšeničnih mekinja
Pšenične mekinje su pravi izvor korisnih materija i vitamina. Razlog tome jesu korisne materije koje se nalaze u samoj pšenici.
U 100 g pšeničnih mekinja ima dosta vitamina - svi vitamini B grupe, vitamini C, D, A, E i K. Što se tiče minerala, sadrže cink, fosfor, mangan, bakar, selen, natrijum, magnezijum, kalcijum, gvožđe i kalijum. U pšeničnim mekinjama ima i velikih količina aminokiselina.
Odabir i čuvanje pšeničnih mekinja
Danas jsu pšenične mekinje veoma popularan proizvod i mogu se naći u raznim prodavnicama zdrave hrane. Ne koštaju mnogo, pa im cen avarira od 60 do 160 dinara. Čuvajte mekinje na suvom mestu, daleko od direktne sunčeve svetlosti.
Koristi od pšeničnih mekinja
Pšenične mekinje nisu nikako popularne bez razloga. Kao što smo već rekli, one su veoam bogate korisnim vitaminima i mineralima.
Imaju moć da izbacuju suvišnu vodu iz tela, podstiču procese varenja, čiste krv od lošeg holesterola, sprečavaju konstipaciju. Jedno od najkorisnijih svojstava, koja se pripisuju pšeničnim mekinjama, jeste njihova sposobnost da sprečavaju stvaranje ćelija raka u telu.
Drugo veoma korisno svojstv mekinja jeste i da iz organizma izbacuju jedinjenja teških metala, poput olova i žive. Redovna konzumacija pšeničnih mekinja poboljšava rad sistema za varenje, stabilizuje opšte stanje organizma i jača imunitet.
Nikako za zanemariti, pšenične mekinje su veoma dobre za mršavljenje. To je zbog činjenice da one imaju moć da smanjuju energetski sadržaj unete hrane i smanjuju osećaj gladi.
Pšenične mekinje su dobre za normalizovanje poremećenog sistema za varenje, posebno kod diskinezije, konstipacije i zastoja žuči. Zahvaljujući visokoj koncentraciji minerala, njihova konzumacija pomaže da se reguliše nivo šećera u krvi kod dijabetičara, a snižava i krvni pritisak.
Zanimljivo je da se pšenične mekinje ne rastvaraju u vodi, što znači da one korz sistem aza vrenje prolaze nepromenjene. One poboljšavaju prolaz hrane kroz creva, ali ipak postoji mogućnost da nadraže osetljivija creva.
Konzumacija pšeničnih mekinja
Pšenične mekinje su veoma korisne, ali kao i sa svim ostalim namrnicama, i sa njima ne treba preterivati. Preporučljivo je da se u početku konzumira po 1 kašika dnevno, pa da se doza postepeno povećava, ali nije poželjno da se konzumira više od 4 kašika dnevno.
Pšenične mekinje se mogu konzumirati na najrazličitije načine, a najčešće je to sa svežim ili kiselim mlekom za zdrav doručak.
Kada su mlevene, onda se mogu koristiti za zgušnjivanje šejkova. Pšenične mekinje se mogu dodati musliju, palačnikmaa i hlebu. Mogu se preliti sa malo vruće vode i da se konzumiraju zajedno sa medom ili sirom.
Nega sa pšeničnim mekinjama
Pored toga što su korisne za zdravlje, mekinje su veoma korisne i za negu kože. Njabolje je da se maske prave kada se lice dobro očisti i opere, jer tada im je blagotvoran efekat jači.
Prva maska je za zatezanje kože. Pomešajte 1 kašiku mekika sa brašnom i vodom, nanesite na lice i ostavite 10 minuta da deluje, pa isperite.
Sledeća maska je za piling. Pomešajte 1 kašiku mekinja sa vodom i pažljivo nanesite na lice, Isperite mlakom vodom i nanesite kremu. Obe maske su lake, a u isto vreme osvežavaju i čiste vašu kožu.
Štetnost mekinja
Iako su veoma korisne, mekinje mogu negativno uticati na zdravlje u nekim slučajevima. Prvi negativni efekat se javlja onda kada se prekomerno konzumiraju. Na tajnačin se u organizam unose velike količine celuloze, što iritira creva, pa izaziva nadutost stomaka i stvaranje gasova.
Konzumacija pšeničnih mekinja bi trebalo da se izbegava kod enteritisa, kolitisa i gastritisa. Kada upalni procesi nestanu, onda se mekinje mogu konzumirati, ali poželjno je da se započne sa manjim dozama.
Komentari