Ime tofu potiče iz japanskog jezika i sadrži reči "to" (sojina zrna) i "fu" (sir). Iako je nekad mogao da se nađe samo u azijskim prodavnicama, ova laka hrana ima neverovatne sposnosti da upije aromu i ukus namirnica koje je okružuju. To ga čini veoma hranljivim i svestranim delom naše zdrave ishrane.
Tofu može da se nađe u prodavnicama tokom cele godine.
Tofu je veoma hranljiva namirnica, bogata proteinima, napravljena od presečenog sojinog mleka. On se često naziva "azijski sir", zbog sličnosti sa običnim belim sirom. Oker-žute boje, obično se prodaje upakovan u pravougaono pakovanje. Tofu je osnovan sastojak kuhinja mnogih azijskih država, gde služi za pripremu najrazličitijih jela, od salata do deserata.
Naći ćete sojine klice, od kojih se pravi i tofu, pod imenom Glycine max.
Tofu je stvoren u Kini pre oko 2000 godina. Nisu jasni detalji oko njegovog nastanka, ali prema lokalnoj legendi izmislio ga je kineski kuvar, koji je slučajno stavio u sojino mleko algu nigari, pa se na taj način mleko preseklo, a rezultat je bio tofu.
Tofu je uvezen u Japan u 8. veku kad se nazivao "okabe" i kasnije u 15. veku je dobio sadašnje ime "tofu". U Evropi je postao poznat s istraživanjima i proučavanjima zdrave ishrane, koje je počelo da interesuje ljude. Najveću popularnost je dobio tokom šezdesetih kada su otkrivene značajne prednosti ove bogate nutrijentima biljne namirnice.
Sastav tofua
U tofu siru se nalazi svih 8 aminokiselina koje ljudsko telo ne proizvodi, a potrebno je da se nabavi iz hrane. Bogat je magnezijumom, kalijumom, fosforom, natrijumom i vitaminima iz grupe B. Posle jaja, u njemu ima najveći sadržaj licina, koji deluje oporavljajuće na nervni sistem.
100 g tofua sadrži 4, 2 g masnoća, 7 g belančevina, 0, 1 g vlakana i 2, 4 g ugljenih hidrata. Belančevine u ovom siru su biljne, što ga čini veoma pogodnom hranom za vegetarijance.
Vrste tofua
Tofu se pravi metodom usirivanja sojinog mleka kroz filtriranje ili grejanje. To se dešava pomoću posebnog koagulanta, a nakon sirenja tofu se presuje i stavlja u pakovanja puna vode. Postoji mnogo vrsta tofua, ali dva su najrasprostranjenija - tvrdi i meki tofu.
Tvrdi tofu, nazvan još i momen se seče veoma lako i sjajno se slaže sa većinom namirnica, sadrži više proteina i po konzistenciji podseća na mocarelu.
Meki tofu (kinugosi) - konzistencije je slične pudingu, pogodan je za pravljenje supa, deserata i sosova.
Izbor i čuvanje tofua
Tofu dobija sve veću popularnost, zbog čega se već može naći u mnogim prodavnicama. Veliki deo tofua se pasterizuje već u fabrikama za proizvodnju, što znači da nema potrebe da se hladi i može da se čuva u hermetičkom pakovanju. Voda treba da mu se menja svaki dan, može da izdrži tako do nedelju dana.
Tofu može da bude zamrznut u originalnom pakovanju. U zamrzivaću će se sačuvati oko 5 meseci. Nakon što se odmrzne konzistencija mu je već promenjena - postaje šupljikaviji i tvrd.
Tofu u kulinarstvu
Nakon otvaranja pakovanja voda treba da se baci, a sir opere hladnom vodom i osuši blago papirnom salvetom. Tofu ima svetlu boju, bez mirisa je i topi se na jeziku ne ostavljajući skoro nikakvu aromu. U kineskoj kuhinji tofu nalazi primenu u pravljenju supa i jela u voku, kobinuje se dobro s povrćem, ribom i mesom.
Jedno od najpoznatijih jela s tofuom je "ma po doufu" koje dolazi iz Sečuana. Predstavlja veoma ljuto jelo koje osim tofua sadrži mleveno teleće meso, čili i sečuanski biber.
Tofu sa povrćem u voku se dodaje na kraju, da bi sačuvao svoju strukturu i aromu. S tofuom se pravi i mnogo dezerta. Najčešće se preliva voćnim sosovima, ali nije isključenoi da se izgnječi i postanje punjenje za pite i torte.
Sir tofu je univerzalan proizvod - može da se kuva, peče i prži, da se priprema na pari. Tofu ima neutralnu aromu, zbog koje u toku kuvanja treba da se stavi više začina ili da se doda sos.
Parčići tofua mogu da se konumiraju i direktno, začinjeni različitim začinima ili marinirani u smesi od paradajz sosa, maslinovog ulja, bosiljka, bibera i kaše od belog luka.
Koristi od tofua
- Ima kardio-vaskularne prednosti zbog prisustva sojinih proteina. Istraživanja urađena poslednjih godina, koja se odnose na svojstva sojinih proteina, pokazuju da njihov redovan unos može da smanji ukupan nivo holesterola do 30% da smanji nivo lošeg holesterola do 35-40% i verovatno čak da povisi nivo dobrog holesterola.
- Uzimajte sojinu hranu za blag prelazak kroz etape menopauze. Soja je korisna za olakšavanje simptoma koji prate menopauzu. To je zahvaljujući prisustvu fitoestrogena u hrani od soje i posebno izoflavonima genisteinu i diadzeinu. Osim toga većina vrsta tofua je obogaćena kalcijumom koje čuva od problema s kostima kojima je izložena većina žena tokom menopauze.
- Bogat je mineralima i ima antioksidansno dejstvo. Tofu je veoma dobar izvor gvožđa, dostavljajući 33, 8% dnevne vrednosti ovog minerala samo sa oko 120 g tofua. Ista količina nam daje i 11, 0% od dnevne vrednosti bakra.
- Daje nam kardio-vaskularnu zaštitu zbog sadržaja omega-3 masnoća. Sa 120 g tofua mi se osiguramo sa 14, 4% od dnevne vrednosti omega-3 masnoća. One nam pomažu da izbegnemo promenljiv srčani ritam, čuvaju nas od koagulacije krvi u arterijama i poboljšavaju odose između dobrog i lošeg holesterola.
- Sadrži selen - mikromineral sa antioksidansnim, antikancerogenim i antiupalnom dejstvom. Sa 120 g tofua mi obezbeđujemo 14.4% od dnevne potrebe za selenom. On je neophodan za pravilno funkcionisanje našeg antioksidansnog sistema, koji redukuje nivoe štetnih slobodnih radikala u organizmu.
Iako alergijske reakcije mogu da se dobiju od skoro svake vrste hrane, poznato je da je neka hrana više povezana s alergijama od druge. Oko 90% od alergija na hranu se asocira sa 8 vrsta hrane: orašasti plodovi, riba, ostrige, kravlje mleko, kokošija jaja, sojini proizvodi (kao što je tofu), kikiriki i pšenica.
Komentari