bonapeti.rs»Članci»Vitamini»Zasićene Masti

Zasićene Masti

Rosi StoyanovaRosi Stoyanova
Glavni urednik
4028975
Štetne namirnice

Zasićene masti su masti koje se sastoje od triglicerida, a oni se sastoje od zasićenih masnih kiselina. Zasićene masti mogu predstavljati ozbiljnu pretnju zdravlju i samom organizmu.

Masti su veoma važne za život svake ćelije pojedinačno. One imaju važnu ulogu kada je u pitanju imuni sistem, sinteza hormona, učestvuju u regulisanju rada srca, krvnog pritiska, nervnog sistema, zgrušavanju krvi. Stoga, masti treba podeliti na dobre i loše.

U grupu dobrih masti se svrstavaju omega-3 masne kiseline, kojih najviše ima u ribi, i omega-6 masne kiseline, koje se u najvećim količinama nalaze u maslinama, orasima, semenkama i uljima koji se prave od njih, povrću i žitaricama. Nezasićene masti održavaju elastičnost i jačinu krvnih sudoa i povećavaju nivo dobrog holesterola.

Loše ili zasićene masti sa sobom nose rizik po zdravlje čoveka i uglavnom se mogu naći u namirnicama životinjskog porekla.

Izvori zasićenih masti

Grickalice

Na prvom mestu su životinjski proizvodi, tako da meso sadrži najviše zasićenih masti. Crveno meso je jedan od najvećih izvora štetnih zasićenih masti. Meso živine sadrži nešto manje količine zasićenih masti, za razliku od mesa drugih životinja.

Što se tiče biljnih masti, najveći izvori zasićenih masti su kokosovo i palmino ulje. Velike količine zasićenih masti se mogu naći u pavlaci, punomsnom mleku, maslacu i svinjskoj masti.

Halapljivo jesti

Štetnost zasićenih masti

Zasićene masti su glavni uzrok povećanog nivoa lošeg holesterola u krvi, pa samim tim i za povećan rizik od oboljenja koronarne arterije.

Namirnice koje sadrže zasićene masti su pravi neprijatelj dijetama i u svakodnevnoj ishrani treba da ih ima u što manjim količinama. Velike količine zasićenih masti mogu dovesti do gojaznosti, što sa svoje strane nosi dodatne zdravstvene probleme i komplikacije.

Čokoladna torta

Ove masti otvaraju velike mogućnosti za razvoj kardiovaskularnih oboljenja, koja povećavaju rizik za infarkt i moždani udar. Upravo su ovakva oboljenja već decenijama razlog prerane smrti, a posebno na našim prostorima.

Dnevna doza zasićenih masti

Prema dijetolozima, do 11% energije, koja se proizvodi u telu, treba da bude od zasićenih masti. To znači da prosečna količina koju žene dnevno mogu da unose je 20 g, a kod muškaraca je - oko 30 g.

Maslac

Ograničen unos zasićenih masti

Najefikasnija pravila su povezana sa naizgled nebitnim promenama, koje, sa svoje strane, pokazuju dobre rezultate. Na prvom mestu, maslac se treba zameniti uljem; uklanjanje kožice sa pilećeg mesa se smanjuje 1/3 zasićenih masti.

Smanjenje masti može biti još veće, ako birate meso bez vidljivih masti. Izbegavajte mlečne soseve i birajte proizvode sa manjim procentom masti.

Uvek čitajte deklaracije proizvoda koje kupujete, a ako vam se jede nešto slatko, onda neka vaš izbor bude crna čokolada ili sušeno voće.

Kada spremate meso, tražite recepte koji ne iziskuju prženje mesa, već da se ono priprema na pari, da se kuva, ili, u krajnjem slučaju - da se peče u rerni. Birajte namirnice bogate omega-3 i omega-6 masnim kiselinama.

Prekomena konzumacija bijnih ulja se dešava iz nekoliko razloga. Pre svega zbog toga što većina ljudi ne razlikuje zasićene od nezasićenih masti.

Drugo, savremeni čovek se manje kreće i zbog toga potreba za mstima se smanjuje. Važno je napomenuti da uprkos tendenciji ka smanjenju zasićenih masti u biljnim proizvodima, oni ipak sadrže velike količine ovih masti.

Facebook
Omiljeno
Twitter
Pinterest

Popularni članci danas