Poslednjih godina, ljude je uhvatila prava paranoja po pitanju masti. Svi oni, koji se brinu o svom zdravlju, staraju se da njihov unos svedu na minimum. Štetne masnoće postoje, ali ne treba sve da se svrstaju u istu grupu.
Najopštije, masti se dele na zasićene i nezasićene masti. Zasićene su u čvrstom stanju na sobnoj temperaturi, u i većini slučajeva su životinjskog porekla. Od biljnih proizvoda ih ima jedino u kokosovom i palminom ulju.
Zbog svoje visoke tačke topljenja, ostaju u čvrstom stanju u telu čoveka, začepljuju arterije i povišavaju loš holesterol. Upravo je ova grupa masti kriva za lošu slavu masti u celini.
Za razliku od zasićenih, nezasićene masti su u tečnom stanju na sobnoj temperaturi. One ne samo da uništavaju loš holesterol, već su od vitalnog značaja za dobro zdravlje. Organizam ne može sam da ih sintetiše, pa ih zato treba uneti iz hrane.
Nezasićene masti sadrže jednostruku i dve dvostruke veze u svom osnovnom ugljeničnom lancu. Kod svake od veza postoji nizak nivo zasićenja vodonikom.
Vrste nezasićenih masti
Mononezasićene masti - nalaze se u orašastom voću i imaju sposobnost povišavanja nivoa dobrog holesterola na račun nivoa lošeg.
Polinezasićene masti - sklone su smanjenju proizvodnje kako lošeg, tako i dobrog holesterola. U ovu grupu spadaju omega-3 i omega-6 masne kiseline, koje imaju niz koristi po zdravlje.
Izvori nezasićenih masti
Odlični izvori nezasićenih masti su masline, maslinovo ulje, avokado, kikiriki, ulje uljane repice, lešnici, bademi, biljna ulja, riba. Među ribama, najbogatije nezasićenim mastima su losos, skuša i pastrmka.
Koristi od nezasićenih masti
Nezasićene masti poboljšavaju stanje kože i kose, usporavaju procese starenja; veoma su važne za razvitak mozga; jačaju imunitet i regulišu nivoe šećera u krvi.
Nezasićene masti su izuzetno važne, jer štite od kardiovaskularnih bolesti, raka, moždanog udara i dijabetesa. Štite organizma od alergija, upalnih stanja, artritisa. Učestvuju i u formiranju sperme, a njihov nedostatak može da dovede do steriliteta.
Unos nezasićenih masti kroz namirnice obezbeđuje organizmu dragocene omega-3 i omega-6 masne kiseline, koje on ne može da proizvede sam. Ove osnovne masne kiseline pomažu razvitak tela, doprinose zdravom izgledu kože i igraju važnu ulogu u pravilnom funkcionisanju mozga i centralnog nervnog sistema.
Proizvode supstance slične hormonima, koje regulišu krvni pritisak i zgrušavanje krvi, a istovremeno jačaju imunitet.
Saveti za unos masnoća
U cilju zdrave ishrane i prevencije niza teških bolesti, treba poštovati određena pravila u ishrani. Na prvom mestu, neophodno je izbegavati konzumaciju velikih količina sosova za salate i majoneza, prerađene hrane, polufabrikata, slatkih i slanih keksova.
Barem jednom nedeljno treba jesti ribu, pečenu ili dinstanu. Treba jesti voće i povrće što je češće moguće. Margarin nije sasvim bezopasan, pa ne treba preterivati i sa njim.
Pre nego posegnete za margarinom, uverite se da ne sadrži više od 2 g zasićenih masnoća na količini od 1 kašike. U kuvanju koristite tečno biljno ulje.
Koristite više nezasićenih masti, kao što je maslinovo ulje. U celini, zasićene masti treba maksimalno ograničiti, na račun nezasićenih, koje su korisne za zdravlje.
Komentari