Pasulj pripada porodici mahunarki. Njegova zemlja porekla je Južna Amerika, ali se može gajiti svuda. Još su ga Inke gajile, a u Evropu ga je donela jedna od eskpedicija Kristofera Kolumba. Zbog lakog načina gajenja, pasulj se rasprostranjuje po celoj Evropi do kraja 16. veka.
Zrna pasulja mogu imati najrazličitiji oblik i boju. Ona mogu biti okrugli i mogu imati oblik bubrega, mogu imati belu, žutu, zelenu i crnu boju, a čak mogu biti i šarena. Jedan od najzanimljvijih i najukusnijih vrsta pasulja jeste crni pasulj.
Sastav crnog pasulja
Jedna činija skuvanog crnog pasulja sadrži 41 g ugljenih hidrata, 15 g vlakana, 15 g proteina i 1 g masti. Ovakva porcija obezbeđuje 20% preporučene količine gvožđa za odrasle i 5% potrebnog kalcijuma, a takođe sadrži i velike količine kalijuma, mangana, fosfora, magnezijuma i vitamine B grupe.
Odabir i čuvanje crnog pasulja
Kupujte samo dobro zapakovan crni pasulj, na čijem pakovanju je naznačeno ko je proizvođač i koliki je rok trajanja. Čuvajte crni pasulj na suvom mestu, daleko od direktne sunčeve svetlosti.
Crni pasulj u kulinarstvu
Potapanje mahunarki u vodu je široko rasprostranjena praksa, koja ima i naučnu osnovu - tako se katalizuju korisna svojstva pasulja. Sa druge strane, tema mnogih sporova je da li ta voda treba da se baci. Neki smatraju da bacanjem vode, gde je bio potopljen pasulj, veliki deo korisnih materija ide sa njom.
Crni pasulj je deo mnogih jela. Osim što je veoma koristan, on je neverovatno ukusan. Od njega se prave različite salate, jela sa mesom ili posna jela. Eksperti za ishranu preporučuju kombinaciju crnog pasulja sa smeđim pirinčem, kako bi se organizmu obezbedile dovoljne količine proteina.
Vreme za kuvanje crnog pasulja varira, u zavisnosti od porekla i uslova u kojima se pasulj gajio. Crni pasulj je najukusniji u kombinaciji sa egzotičnim začinima. Tu spadaju cimet, đumbir, čili u prahu, kardamon, kurkuma i karanfilić.
Koristi od crnog pasulja
Crni pasulj predstavlja odličnu kombinaciju vlakana i proteina, kojom se ni voće, meso, a ni morski plodovi ne mogu pohvaliti. Sorte pasulja tamnijih boja pomažu u borbi sa hroničnim oboljenjima kao što su kardiovaskularni problemi, dijabetes i nedostatak korisnih materija za ćelije.
Ispitivanja pokazuju da crni pasulj ima zaštitnu ulogu i protiv onkoloških oboljenja. Osobe koje ne vole pasulj uglavnom ga izbegavaju zbog zablude da iritira creva i želudac. U suštini je skroz suprotno - njegov unos stvara zaštitni sloj u ovim organima.
U crnom pasulju ima više dijetetskih vlakana koja se ne mogu svariti nego što ih ima u sočivu ili leblebiji, ali njegov sastav olakšava bakterijama u crevu da proizvode buternu kiselinu, koja je posledica aktivnosti posebih bakterija i koja služi kao gorivo za ćelije sluzokože.
Posredstvom dijetetskih vlakana, koje odlaze u debelo crevo, crni pasulj pomaže donjem delu digestivnog trakta i smanjuje rizik od razvoja raka u toj oblasti. Blagotvorno dejstvo se povećava i uz pomoć folne kiseline koja se nalazi u crnom pasulju. Ona je veoma važna za organizam, posebno za trudnice i osobe koje imaju povećan rizik od kardiovaskularnih oboljenja.
Crni pasulj je pravi predstavnik grupe namirinica tamnih boja i predstavlja odličan izvor fitonutrijenata, za koje se smatra da potpomažu izgradnju ćelija.
Crni pasulj ima isto antioksidantno dejstvo kao borovnica, kupus i cvekla. Kao što nam je već poznato, namirnice koje su bogate antioksidansima pomažu u borbi sa slobodnim radikalima.
Nezasluženo zanemaren crni pasulj je veoma bogat rastvorljivim vlaknima, koja pomažu u smanjenju nivoa lošeg holesterola i normalizuju nivo šećera u krvi. To je veoma važno kada je reč o borbi sa problemima sa metabolizmom, prekomernom težinom i kardiovaskularnim oboljenjima.
Crni pasulj je siromašan mastima, ali u isto vreme poseduje efekat sitosti, jer sadrži velike količine biljnih vlakana. Crni pasulj je jedan od najboljih izvora molibdena, koji razlaže sulfate, koji se unose putem hrane i na koje je dosta ljudi osetljivo.
Nezvanični podaci kažu da bujon od kuvanog crnog pasulja je lekovito sredstvo protiv artritisa i sadrže velike količine antocianina - materije koje se mogu naći u soku od nara, višanja i crnom vinu.
