Asparagus /Asparagus/ je rod višegodišnjih zeljastih biljaka. One su poznate pod nazivima vilina metla i kalenac. Predstavnici ovog roda imaju uspravnu stabiljku, koja dostiže visinu od 120 do 150 cm. Listovi biljke su specifične grančice, čija je dužina do 3 cm. One formiraju skupove nalik snopovima.
Korenje je debelo, horizontalno, udebljano. Biljke koje pripadaju ovom rodu se mogu naći u oblastima gde je klima umerena, sutrposka i tropska. Uspeva u Istočnoj i Južnoj Africi, kontinentalnom delu Evrope i Aziji. Ova vrsta biljaka boji oko 300 podvrsta, gde su neke od njih kultivisane, a druge rastu kao samonikle. Kutlivisane biljke koje pripadaju ovom rodu, a kojem pripada i špargla, mogu se koristiti u kulinarstvu. Biljke koje su samonikle, one se ne mogu konzumirati, jer su gorke.
Sastav asparagusa
Asparagus sadrži dosta sastojaka, od kojih su mnogi korisni za ljudski organizam. Pokazalo se da su biljke ove vrste izvor zasićeih, polunezasićenih i mononezasićenih masti, bogate su vodom, vlaknima, saharozom, fruktozom, glukozom, proteinima. Izvor su kalcijuma, gvožđa, kalijuma, natrijuma, bakra, cinka, selena, mangana. Biljke ovog roda sadrže i aminokiseline poput prolina, serina, alanina, triptofana, itd. Takođe, sadrže vitamin A, vitamin B1, vitamin B2, vitamin B3, vitamin B6, vitamin C, vitamin E i vitamin K.
Gajenje apsaragusa
Kao što smo već rekli, neke vrste asparagusa se mogu gajiti i kao dekorativne biljke. Asparagus se sadi putem deljenja korena, ali se može razmnožavati i putem semenki. Preporučljivo je da u zemljištu bude teči azot. Takođe, zemljište treba da bude rastresito. Ako gajite asparagus i zasadili ste ga putem semenki, onda je poželjno da one budu prekrivene oko 5-10 cm zemljišta.
Asparagus najbolje uspeva na mestima gde ima hladovine. Tokom letnjih meseci može izdržati temperature do 20-25 stepeni, a tokom zimskih meseci je poželjno da temperatura ne bude niža od 15 stepeni. Asparagusu je potrebno dosta vode tokom cele godine. Zimi bi trebalo da se manje polivaju.
Dok gajite biljke koje pripadaju rodu asparagus, trebalo bi da obratite pažnju na moguće probleme, a to su vetar, koji pomaže štetočinama da napadu ove biljke, suša, direktina sunčeva svetlost ili nedostatak svetlosti. Nemojte pokušavati da orezujete biljku, jer to negativno utiče na nju.
Redovno pregledajte asparagus da li ima žutih krajeva, jer ako im se boja promeni ili izgledaju suvo, to upućuje da je svetlost previše jaka ili da zemljište nema dovoljno vlage. Proveravajte da li biljku nisu napale neke štetočine. To mogu biti vaške koje napadaju listove i ostale delove. Možete da ih se rešite pomoću preparata, koji se mogu naći u specijalizovanim radnjama.
Asparagus u kulinarstvu
U mnogim zemljama se koristi nadzemni deo biljke kod jestivih vrsta asparagusa. One se mogu konzumirati dok su sveže, a takođe i da se termički obrade, a često im se dodaje kravlji maslac i bujon od povrća.
Biljke koje pripadaju ovom rodu se mogu kombinovati sa raznim povrćem: krompirom, graškom, paprikama, paradajzom, krastavcima, brokolijem. Mogu se dodati specijalitetima sa jajima i pečurkama. Koriste se kao garnir jelima sa piletinom, teletinom, goveđim i svinjskim mesom. Mogu im se dodati razni sosevi, začini kao što je beli biber, biber, majoran, kao i beli luk.
Koristi od asparagusa
Kada se asparagus gaji kao dekorativna biljka, to se može pokazati korisnim, i to ne samo jer je prelep ukras za vaš dom. Kako specijalisti tvrde, asparagus pomaže da se vazduh očisti od bakterija. Iz tog razloga bi u svakom domu trebalo da ima po nekoliko saksija ove biljke, posebno ako u vašem domu ima i male dece.
Koren jestivih vrsta ovog roda pomaže u borbi protiv mnogih neprijanih stanja. Ispitivanja su pokazala da je asparagus koristan kod zadržavanja tečnosti, jer ima diuretski efekat. Ova biljka je efikasna i kod teškog uriniranja, problema sa prostatom i bubrezima, kao i kod problema sa jetrom. Takođe, pomaže i u normlaizovanju krvnog pritiska, pa se zato preporučuje hipertoničarima, kao i osobama koje imaju kardiovaskularne probleme.
Pojedine podvrste ovog roda, tačnije Asparagus racemosus se koristi za regulisanje sekrecije hormona. Pomaže kod povećanja mleka kod dojilja. Ova biljka jača imuni sistem i blagotvorno deluje na sistem za varenje. Takođe, kod pojedinih naroda se koristi zbog moći da hladi.
Biljka se preporučuje ženama u menopauzi i kod onih koje imaju neredovne menstruacije. Asparagus racemosus je veoma cenjen u tibetskoj i kineskoj medicini. Smatra se da pomaže kod raznih bolesti, uključujući i glavobolju, gonoreju, dijabetes, dizenteriju, želudačne probleme i reumu. Koristi se i kao sredstvo protiv glista i protiv kašlja.
Komentari