Smokve su veoma sočno i slatko voće. Sočne su zbg visokog sadržaja vode, koji može da varira između 60 i 80%, kada je voće sveže. Za smokve možemo slobodno reći da se tope u ustima. Veoma su slatke zbog visokog sadržaja šećera- To je između 15 i 20%, a najviše se satoji od glukoze i fruktoze.
Sveži plodovi smokve nisu trajni, ali se mogu sušiti. Sušene smokve su veoma ukusne, a i mogu trajati dugo. Smokve su bogate vlaknima, a u 100 g svežih smokvi ima 3 g vlakana. U suvim smokvama ima 15 g vlakana u 100 g plodova.
Osim što su mnogo ukusne, one su i veoma korisne. Sadrže razne mikroelemente poput kalijuma, kalcijuma, magnezijuma, fosfora, mangana, gvožđa, bakra. Slatko voće je bogato vitaminima, među kojima su vitamin A, C, E, K, B1 i B2. Smokve sadrže i proteine i organske kiseline.
Smokve su korisne za dzravlje i imaju široku primenu. Preporučuju se kod anemije, kardiovaskularnih oboljenja, povišenog krvnog pritiska. Smokve pomažu i u normalizaciji srčanog ritma, a koriste se i kod tromboze, kao sredstvo za normalizovanje šećera u krvi, jer sdrže vlakna, koja usporavaju usvajanje glukoze.
Bogate su pektinom, koji pomaže u eliminisanju masti i holesterola. Osobe koje maju visok holesterol treba da jedu smokve, jer utiču na snižavanje istog. Njihova konzumacija se preporučuje i kod bolesti slezine, žuči i jetre. Takođe, pektini se povezuju sa jonima teških metala poput olova, žive, kadmijuma.
Smokve su poznate kao sredstvo za podsticanje pražnjenja, pa se koriste i kod kostipacije. Zbog visokog sadržaja vlakana, one su korisne za varenje. Mala zrna u smokvama izvlače gasove iz želuca i creva.
Ovo ukusno voće ima moć detoksikacije i neutrališe posledice stresa. Pomažu i u borbi sa suvišnim kilogramima, jer daju osećaj sitosti.
Osim plodova smokve, takođe su korisni i listovi, koji imaju antibakterijsko, antiupalno i antigljivično dejstvo, abeli sok iz listova i grana se koristi kod bradavica.
