Čičak /Arctium lappa/ je dvogodišnja zeljasta biljka sa uspravnom i hrapavom stabijkom, koja je dosta razgranata u donjem delu, a može dostići visinu do 2 m. Koren čička je debeo i vretenast, unutra beo, a spolja sivo-braon. Listovi pri dnu stabiljke su krupni, neravnomerno izrezbareni jajastog oblika, zeleni u gornjem delu i svetlosivi u donjem, sa mnoštvom dlačica.
Gornji listovi čička su uspravni, sitniji i zeleni. Boje variraju od crveno-ljubičaste do bele, u nekim ređim slučajevima. Plodovi su blago spljošteni sa krilcima. Čičak rastena livadama i planinskim mestima, u šumama, žbunju, vlažnim i močvarnim mestima.
Čičak je popularan zbog svojih bodljica koje se lako zakače za garderobu. U suštini, latinski naziv čička Lappa znači - da se uhvati. U 17. veku je KUlpeper ustanovio da je ova biljka tradicionalni lek kod gihta, kamena u bubregu i temperature.
Čičak je voleo i Šekspir, koji ga je nekoliko puta pomenuo u svojim delima. Amerikanci su koristili biljku za ishranu, a čak su i pravili i bombone od njega. Kao lek, čičak se koristio kod Čirokija za lečenje reume.
Sastav čička
Čičak sadrži inulin, proteine, polisaharide, organske kiseline, gorke, sluzne materije, fitosterin, tanine, masti, glikozide, soli kalcijuma i magnezijuma, flavonoide, saponine, velike količine gvožđa, vitamin C. Semenke čička sadrže glavne masne kiseline, vitamine A i B2. Koren sadrži hemikalije, tzv. poliacetileni, koji imaju antiupalno i antigljivično dejstvo.
Branje i čuvanje čička
Koren čička se vadi u rano proleće ili u jesen. Operite pod mlazom tekuće vode, isecite na delove i osušite u hladovini. Pravilno osušeni koreni su neži i lako se lome, a spolja imaju tamnobraon boju, dok im je unutrašnjost sivo-žuta, gorkog ukusa, bez mirisa. Osušeni čičak se treba čuvati na mestu gde ima dosta strujanja vazduha.
Koristi od čička
Koren od čička ima dosta koristi za zdravlje. To je biljka, koja je poznata vekovima unazad zbog svojih lekovitih svojstava. Tradicionalna kineska medicina je koristi za lečenje mnogih bolesti.
Listovi obično nemaju toliki efekat, koliko samo korenje, ali se oba dela biljke mogu koristiti na identičan način. Listovi čička su posebno efikasni kod želudačnih problema i lošeg varenja, a takođe i otvara apetit. Koren se koristi i kao povrće u Japanu, a u isto vreme se smatra najvažnijim delom biljke.
Koristi se kao sredstvo za čišćenje, za eliminisanje otrova iz tela, kod kožnih problema, artritisa. U Kini se semenke čička koriste za lečenje pleuritisa i prehlade, koja je propraćena suvim kašljem i upaljenim grlom. U Indiji i Rusiji se ova biljka korisila u lečenju raka.
Čičak podstiče razmenu materija, ima diuretsko dejstvo, reguliše krvni pritisak i šećer, uništava toksine u krvi, pomaže kod hemoroida, akni, opadanja kose, oteklih limfnih žlezda, proširenih vena, bolesti jetre, podstiče sekreciju žuči, uklanja pesak i kamen iz bubrega i bešike, koristi se kod lečenja dermatitisa, ekcema, seboreje. Smatra se da čičak ima antitumorno dejstvo kod bolesti jetre.
Ulje čička je odlično sredstvo za negu trepavica i noktiju. Takođe, nezamenljivo je sredstvo i u nezi kose. Poboljšava cirkulaciju i obnavlja razmenu materija u koži glave, a u isto vreme jača i neguje koren kose. Koristite ulje čička kod procvetal ekose, za negu suve kose, kod opadanja kose i peruti, za obnavljanje sjaja kose.
Narodna medicina i čičak
Da napravite čaj vam su vam potrebni sušeni korenovi čička. 2 kašičice mlevenih sušenih korena prelijte sa 400 ml proključale vode, kuvajte oko 5-6 minuta i ostavite tako 6 sati, a zatim procedite. Pijte po 100 ml od čaja, 3 puta dnevno pre obroka.
Infuz od semena čička pravi se tako što jednu šolju blago istucanog semena prelijete sa 400 ml hladne vode i ostavi se tako da odstoji tokom noći. Ujutru se procedi i pije se po 100 ml, tri puta dnevno pre obroka.
Štetnost čička
Čičak ne bi trebalo da koriste trudnice i dojilje. Ne preporučuje se ni kod dijareje. Može izazvati crvenilo i iritaciju u dodir sa kožom. Preporučuje se da se koristi pod lekarskim nadzorom.
Komentari