Kelp /Kelps/ je opšti naziv za grupu algi, koje rastu u plitkim obalskim zonama okeana i mora. Uglavnom se mogu naći na obalama Atlantskog i Tihog okeana, Severnog mora i zapadnih delova Baltičkog mora.
Smatra se da je kelp jedna od najstarijih vrsta biljaka na planeti. Bilolozi su mišljenja da su kelp alge preteča gotovo svih vrsta povrća za koje danas znamo.
Kelp je jedna od osnovnih biljnih namirnica u ekosistemu Zemlje. On je braon boje, a spoljašnji izgled ovih algi može biti ajrazličitiji. Može dostići 100 i više cm. Lako se prepoznaje po malim mehurićima koji su puni vazduhom, koji se nalaze sa obe strane središnje linije koja se nalazi u sredini listova.
Odavno je dokazano da dovoljna količina minerala i pravilna ishrana normalizuje i smiruje ponašanje čoveka. Nedostatak određenih minerala u ishrani se može povezati sa određenim simptoima narušenog zdravlja i netipičnog ponašanja čoveka.
Sastav kelpa
Kelp sadrži polunezasićene masne kiseline i biološki aktivne polisaharide. Što se tiče minerala, u kelpu najviše ima natrijuma, gvožđa, fosfora, kalcijuma, kalijuma i magnezijuma.
Vitamini koji se nalaze u ovim algama su A, C, D, E, B1 i B2. Sve materije koje se nalaze u kelpu organizam veoma lako usvaja. Kelp je veoma bogat jodom.
Odabir i čuvanje kelpa
Kelp se može naći i u obliku dodatka ishrani i može se kupiti u specijalizovanim radnjama. Cena pakovanja se kreće oko 12 evra.
Dnevna doza kelpa
Preporučena dnevna doza kelpa za odrasle zavisi od načina konzumacije. Ako se konzumira u obliku suplementa, sadržaj joda ne bi trebalo da bude viši od preporučene dnevne doze od 150 mkg. Kelp se može kombinovati sa raznim biljkama koje podstiču razmenu materija, a tu spadaju sladić, ruzmarin, ženšen, čičak, verbena.
Koristi od kelpa
Kelp ima tonirizajući efekat na nervni sistem, pojačava razmenu materija, usporava razvoj ateroskleroze i snižava nivo holesterola u krvi.
Polisaharidi, koji se nalaze u ovim algama, mogu da narastu. Kada se povećaju, oni iritiraju nervne završetke i sluzokožu creva, što stimuliše peristaltiku i podstiče njihovu eliminaciju.
Polisaharidi se mogu vezivati za toksine i na taj način ih mogu eliminisati iz organizma. Kelp je jedan od najbogatijih izvora mikroelemenata, a najviše ima joda. Na taj način on blagotvorno utiče na sve vrste hipotireoidizma - smanjene funkcije štitnjače.
Kelp potpomaže normalizovanje ravnoteže hormona, pomaže kod poremećene cirkulacije u krvnim sudovima centralnog mozgda. Koristi se kod smanjene sposobnosti pamćenja kod dece, smanjuje gomilanje masti kod gojaznosti i usporava proces starenja.
Kelp se koristi kao eliminator radioaktivnog joda u slučajevima radiokativnog uticaja na hranu i okolinu. Takođe, kelp alge se koriste kao profilaktičko sredstvo u radu koji se odvija u uslovima gde postoji opasnost za ljudsko zdravlje.
Kelp sadrži i esencijalni šećer koji je poznat i kao ksiloza. Ova vrsta šećera je odlično antibakterijsko i antigljivično sredstvo, koje učestvuje u smanjenju rizika od raka digestivnog trakta.
Druga esencijalna vrsta šećera je fukoza. Ona je odlično antivirusno sredstvo i štiti od bolesti pluća, pomaže kod alergija i održava dobro pamćenje.
Treća vrsta esencijalnih šečera u kelpu jeste galaktoza, koja potpomaže brzo zarastanje rana, poboljšava pamćenje i apsorpciju kalcijuma.
Štetnost kelpa
Velike doze algi ne bi trebalo da se konzumiraju ako je prisutan hipertireoidizam - povećana funkcija štitne žlezde. Takođe, konzumacija ovih algi se ne preporučuje kod viskog krvnog pritiska i kod alergija na namirnice koje sadrže jod.
Trudnice i dojilje, osobe koje imaju terapiju sa lekoovima sa jodom, takođe bi trebalo da se konsultuju sa lekarom pre konzumacije kelp algi. Kod osoba koje spadaju u navedene grupe se ne primećuju nikakve kontraindikaicje, ali ne bi trebalo da prekorače preporučenu dnevnu dozu.
Komentari