Smeđi Šećer

Smeđi šećer

Smeđi šećer je sve popularniji među ljudima koji se zdravije hrane i traže alternativu belom šećeru i drugim zaslađivačima. Nesumnjivo da smeđi šećer ima svojih prednosti, ali odabir i konzumacija kvalitetnog smeđeg šećera nikako nije lak zadatak.

Istorija smeđeg šećera

Smeđi šećer ima dugu istoriju i predstavlja prvi oblik šećera koji je imao kulinarsku svrhu. Za proizvodnju smeđeg šećera se koristi šećerna trska, koja je kultivisana u Kini i Indiji pre mnogo vekova. Oko 4. vek pre nove ere se šećerna trska prenosi u Egipat i Persiju, a kasnije je Aleksandar Makedonski donosi u Rim i Grčku.

U dalekoj prošlosti se šećerna trska kuvaka, dok se ne dobiju kristali šećera. Nešto kasnije je Marko Polo opsaioa kako je u Kini video mlinove za šećer i pominje kako su tamošnji meštani koristili tamnosmeđi šećer bez dodatnog pročišćavanja.

Sredinom 15. veka proizvodnja šećera postaje industrijska, a fabrike šećera se osnivaju na Kanarskim ostrvima, Maderi i Kipru. To su prve fabrike šećera Novog sveta i one snabdevaju Evropu šećerom do 17. veka. Tada se javlja procvat rafinerija šećera i plantaža šećerne trske u tropskim delovima Južne Amerike.

Dugo godina se šećer smatrao lekom i mogao je da se kupi samo u apotekama. Kasnije postaju popularne vaze od nerafinisanog šećera u evropskim dvorovima i šećer postaje simbol bogatstva i raskoši.

U 19. veku novootvorene farinerije belog šećera nemaju nikakvu kontrolu nad proizvodnjom smeđeg šećera i iz tog razloga počinje jaka kampanja protiv ovog šećera i uveravanje da ovaj šećer sadrži mikrobe koji prouzrokuju razne bolesti. Ova kampanja se pokazala veoma uspešnom i do početka 20. veka se smatra da je smeđi šećer lošeg kvaliteta i da je štetan po zdravlje čoveka.

Šećer u kockama

Sastav smeđeg šećera

Boja smeđeg šećera je zbog melase koja se dobija u procesu prerade šećera. Melasa je sladak, gust i tamnobraon proizvod koji se dobija tokom procesa kristalizacije. Dobija se tokom proizvodnje šećera. 1 kašičica smeđeg šećera sadrži 15 g ugljenih hidrata i oko 60 kalorija.

Iako većina ljudi smatra da je smeđi šećer korisniji i zdraviji od belog, pokazalo se da se njihove hranljive vrednosti ne razlikuju mnogo. Smeđi šećer je 97% saharoze, 2% vode i 1% drugih jedinjenja, dok je beli 99.9% čista saharoza.

Vrste smeđeg šećera

Prema klasifikaciji ministrastva poljoprivrede u SAD, smeđi šećer se deli na dve osnovne vrste - svetli i tamni. Različita boja je zbog količine melase u gotovom proizvodu.

Smeđi šećer je nerafinisan šećer od trske ili šećerne repe, a postoji i onaj koji je dobijen od rafinisanog šećera sa dodavanjem melase.

Rafinisan šećer sa dodatom melasom je proizvod bez nekih posebnih hranljivih materija, dok je nerafinisani smeđi šećer taj koji ima dosta prednosti.

Nerafinisani šećer se dobija prvom kristalizacijom trske. Najpoznatije vrste oog šećera su tri - Demerara, Turbinado i Muskovado.

Demerara - predstavlja svetlobraon šećer sa krupnim i zlatnim kristalima, koji su blago slepljeni sa melasom. Da bi se dobio Demerara šećer, trska se melje i sok koji se dobije od prvog presovanja postaje gušći. Tako se formira gusti sirup koji se dehidratira. Dobijaju se krupni kristali smeđeg šećera, koji se ne rafiniraju dalje. Glavni izvoznik Demerara šećera je ostrvo Mauricijus.

Muskovado - ovo je najtamniji smeđi šećer koji se može naći na tržištu. Lepljiviji je od ostalih vrsta i ima specifičan ukus, zahvaljujući sirupu trske, koji se ne eliminiše tokom prerade. Najveći proizvođači ovog šećera su ostrvo Barbados i Filipini.

Turbinado - predstavlja delimično prerađen šećer, kod kojih je uklonjena minimalna količina melase. Ima zlatno - braon boju. Turbinado se proizvodi od isečene šećerne trske od koje se odvaja sok. Isparava deo sadržaja vode i kako bi se proces dehidratacije priveo kraju, kristali se melju u centrifugi. Ova vrsta šećera je najrasprostranjenija alternativa belog rafinisanog šećera.

Šećer

Odabir smeđeg šećera

Boja kod šećera može biti jedan od kriterijuma koji najviše može da zavara pri kupovini smeđeg šećera, jer beli šećer može biti obojen melasom. To je proizvod koji je poznat kao smeđi delikatesni šećer. Kako ne bismo naišli na njega, treba znati da nerafinisani šećer ima velike ćilibarske kristale ili grudvice.

Dobija se prvom kristalizacijom svežeg sirupa trske. Smeđi šećer ima više vlage, koja mu daje drugačiju strukturu od belog.

Koristi od smeđeg šećera

Postoje razne nesuglasnice oko prednosti i koristi smeđeg šećera za zdravlje. Ne razlikuje se mnogo od belog šećera, što se tiče energetske vrednosti, ali sadržaj korisnih materija je mnogo veći nego u belom šećeru. Specifičnu aromu i boju smeđi šećer ima zahvaljujući korisnim materijama koje se nalaze u njemu - kalcijum, kalijum, gvožđe, natrijum, magnezijum i fosfor.

Smeđi šećer u kulinarstvu

Aroma karamele smeđeg šećera ga čini odličnim dodatkom čajevima, kafi ili raznim koktelima. Smeđi šećer u potpunosti može zameniti beli u mnogim slatkišima. Nema razlike u upotrebi, a slaktiši zaslađeni smeđim šećerom dobijaju hrskaviju strukturu, neverovatu aromu i boju.

Štetnost smeđeg šećera

Iako u odnosu na beli šećer ima dosta prednosti, ipak ne bi trebalo zaboraviti da sa šećerom ne treba preterivati. Preterana konzumacija šećera u bilo kom obliku može da prouzrokuje pojavu hipertonije, dijabetesa, gojaznosti i drugih zdravstvenih problema. Preporučena dnevna doza za žene je do 18 g dnevno, a za muškarce do 25 g.

Pogledaj više

Rejting

5 0
4 0
3 1
2 0
1 0
Oceni:

Komentari

Pošalji