Agava predstavlja biljki koja po spoljašnjem izgledu podseća na kaktus. Raste u divljoj pustuši centralne i južna Amerike, a najpopularnija upotreba joj je za pravljenje svetski poznate tekile.
Iako mnogo liči agava nije kaktus i nema ništa zajedničko s njim. Ona pripada porodici ljiljana, a već ima i svoju sopstevnu vrstu Agavaceae koja uključuje više od 400 vrsta agava. U Meksiku je rasprostranjeno 400 vrsta ove grupe od kojih se danas samo Agave Tequilana (plava agava) koristi za pravljenje tekile. Prvi alkoholni napitak koje je bio napravljen od agave je poznat kao vino meskal, a danas opšta kategorija kojoj pripada tekila je poznata kao meskal.
Agava ima mesnate listove koji su postavljeni jedni na spram drugih kao rozeta. Da bi se iz agave izvukao slatki nekatar, koji se koristi kao zamena za šećer, iz sredine biljke treba da bude izvučen sok koje se posle filtrira i hidrolizuje. Dobijena tečnost može da ima svetliu ili tamnu boju, a od toga zavisi i njen ukus. Svetli nektar od agave ima neutralniji ukus, dok tamniji nektari imaju ukus i aromu karamela i slađi su. Postoji i sirov sirup od agave koji s proizvodi na niskim temperaturama.
Prvi asteci su znali za agavu. Nazivali su je "dar od bogova". Nektar od agave se koristio uspešno još pre hiljadu godina za zaslađivanje različitih napitaka. Nazivali su ga još i "medena voda", jer je slađi od mda, ali značajno ređe konzistencije.
Sastav agave
Nektar od agave se sastoji uglavnom od glukoze i fruktoze. Sadržaj fruktoze je veom visok, dostiže do 90%. U poređenju s druhim proizvodima koji se da nas koriste za zaslađivanje, nektar od agave ima mnogo niži glikemijski indeks - 27. U agavi ima velika količina vitamina A, B, K, D i C, kao i kumarina, alkaloida, estrogenu sličnih izoflavonoida.
100 g agave sadrži tek 0, 15 g masti, 0, 52 g belančevina i 16 g ugljenih hidrata.
Izbor i čuvanje agave
Od sasvim skoro se i na tržištu u bugarskoj prodaje sirup od agave. Može da se nađe u većini bio prodavnica, ali cena mu je visoka - oko 150 g koša više od 5 evra. Čuvajte agave prema uputstvu na etiketi.
Agava u kulinarstvu
Nektar od agave je pogodan da ga upotrebljavaju ljudi koji drže različite režime ishrane - vegetarijanci, vegani i mesojedi. Osim toga pogodan je i za sve one koji teže pravilnoj i zdravoj ishrani. Najveći plus agave je što ima veoma mek i prirodan ukus, osim toga lako se i brzo razgrađuje. Nema skoro nikakvu aromu.
Sirup od agave se uzima kao zamena za šećer i med. On ima sve osobine da bude zaslađivač, ali na žalost ne može da zameni potpuno med i sve korisne osobine u njemu. IPak agava je čudesna alternativa za ljude koji imaju alergiju na med.
Agava se uspešno koristi kao zaslađivač čaja i kafe; ulazi u sastav različitih proteinskih pločic; daje ukus hlebu i priozvodima od žitarica, želeima, džemovima, kiselom mleku, bombonama, dezertima i palačinkama.
Slatkoća agave he 1, 5 puta veće nego kod šećera. Rastvara se mnogo lako čak i u hladnim napicima. Najbogodnije je da agava daje ukus svežim desertima i šejkovima, jer u pecivima slatkoća sirupa isparava malo ili mnogo.
Koristi od agave
Agava se koristi pri lečenju nniza oboljenja gastro-intestalnog sistema, u to se ubrajaju čirevi i različite upalne bolesti creva i želudca. Agava je korisna i kod upala u usnoj duplji. Biljka ima umirujuća svojstva koja štite sluznice i ubrzavaju oporavak organizma.
Agava se koristi kod bronhitisa, astritisa, očnih upala, menstrualnih probelma, kod rana i posekotina. Agava, pomešana sa semenkama bundeve i žutim čilijem je veoma korisna smesa za ljude koji pate od ponovnog vraćanja bolesti koju su već jednom pobedili.
Agava ima dijuretska, antiseptička, antiupalna, olabavljujuća i učvršćujuća svojstva.
Štetnost agave
Iako ima niz korisnih svojstava agava ima i neka negativna. Na prvom mestu ne uzimajte nektar od agave u velikim porcijama i to odjenom. Zbog visokog sadržaja fruktoze agava može da izazove bolesna stanja mnogo lakše od glukoze.
To je tako jer glukoza metaboliše u svaku ćeliju ljudskog tela, dok fruktoza samo i jedino u jetru. Konzumacija proizodva toliko bogatog fruktozom može da pomogne razvoj patoloških uslova, bliskih dijabetesu. Osim toga može da dođe do uvećanja mlečne i mokraćne kiseline.
U teškim slučajevima može da se primeti matabolička acidoza. Druge negativne posledice su vezane za prekomerno konzumiranje fruktoze su gubitak cinka, kalijuma, gvožđa i magnezijuma. Fruktoza može da pojača procese starenja ćelija.
Svi ovi negativni efekti mogu da budu izbegnuti.
Konzumacija 150 do 50 g sirupa dnevno se smatra potpuno bezopasnom, ali zapamtite - kod ljudi koji ne pade od bolesti jetre i vode aktivan način života.
