Som

Tanja RadmanovacTanja Radmanovac
Džedaj
1k2895
Som

Som /Silurus glanis/ je slatkovodna riba, koja je poznata i sa nazivom - evropski som. Telo soma je izduženo i uglavnom može biti veoma dugo. Pojedini primerci ove ribe mogu dostići do 5 m, a težina im može preći 250 kg. Som se može lako razlikovati od ostalih vrsta. Njegovo telo nije prekriveno krljuštima.

Glava soma je relativno velika i spljoštena. Ova vrsta ribe ima široka usta i veoma izražene usne. Oči soma nisu posebno velike i nalaze se iznad oba ugla usana. Glavna karakteristika su brkovi soma. Iznad gornje usne se nalaze brkovi, koji se nalaze sa obe strane usne. Ispod donje usne se mogu videti dva reda brkova, koji se nalaze sa obe strane usne. Oni su kraći nego gornji brkovi.

Druga glavna karakteristika soma se nalazi na leđnom delu. Soma ćete prepoznati po zelenim šarama na telu. Po telu mu se ponekad mogu videti i žućkaste nijanse. Leđni deo ove ribe je tamnosive boje, dok je stomačni deo - bele ili svetlosive boje. Obično se muški primerci razlikuju po većoj prošaranosti.

Uobičajeno ponašanje soma

Som obitava u dubokim vodama. Može se naći u rekama, koje se ulivaju u Crno, Kaspijsko i Baltičko more.

Som spada u ribe grabljivice. On lovi sitne ribe, rakove, insekte, žabe, mekušce. Veći primerci su mogu ćak pojesti i domaće životinje. Tokom prolećnih meseci predstavnici ove vrste se hrane u obalskim zonama raznih vodenih basena, gde se i kreću. Kada jesenje temperature budu nešto manje, somovi odlaze u jame na dnu vode, gde provode zimske mesece. Obično u zimskom periodu ovakva mesta služe za skrivanje i drugih somova.

Međutim, inače se somovi kreću pojedinačno. Kada se voda zagreje, sledi ostavljanje ikre. Ovaj proces se odvija među obalskim biljkama uglavnom u jezerima. Zanimljivo je da mužjaci prave gnezdo na dnu, pa zatim ikru čuvaju na istom mestu. Larve su veoma halapljive i brzo se razvijaju. Male ribe velikom brzinom postaju sve veće i veće. Polnu zrelost dostižu oko 3. godine.

Gajenje soma

Som može da se mresti i na veštački način. Na našim prostorima postoje vodene površine gde se uspešno mreste i gaje somovi. Veštačko gajenje ove vrste je do izvesnog stepena podstaknuto činjenicom da je tokom poslednjih godina brojnost soma u prirodnoj sredini smanjila. Kao što smo već pomenuli, som je grabljivica. Zato eksperti savetuju da se som gaji u vodama gde neće biti znatno dominantnija riba u odnosu na druge sitnije vrste ribe.

Ribolov

Pecanje soma

Iskusni ribari preporučuju da se za mamac koriste kačamak i mekinje. Prema mišljenju mnogih, dobar posao će završiti i male količine domaćeg sapuna. Najbolji mamac za ovu grabljivicu je odstojalo parče džigerice. Takođe, žabe, puževi i veliki crvi bi mogli poslužiti kao mamac.

Ako uzmete krupnije insekte, takođe, uspeh neće izostati. Rano ujutru, u vreme prvih petlova ili predveče se som peca u gornjim slojevima vode. Kuke, koje se koriste, treba da budu jake i izdržljive, tj. da izdrže mrdanje ribe. Som se može upecati i sa obale, a krupniji primerci se mogu upecati uz pomoć čamca. Tada se riba dovlači do obale.

Sastav soma

Sirovo meso soma je izvor velikog broja korisnih materija. U njemu ima vitamina A, C, E, K i D. Takođe, sadrži omega-3 i omega-6 masne kiseline, magnezijum, kalcijum, kalijum, fosfor, bakar, natrijum, itd.

Som u kulinarstvu

Som je veoma lak za kulinarsku obradu, budući da mu je meso meko, masno i veoma ukusno. Nakon termičke obrade dobija belu boju i lako se odvaja. Druga pozitivna osobina ove ribe je da nije potrebno da se čisti od kostiju. Kako gastronomi tvrde, najukusniji deo je oko glave soma.

Kod spremanja soma, ponekad je potrebno da se ukloni sloj masti, čija debljina može dostići i do 2 cm. Som podleže raznim vrstama termičke obrade, pa je zato sastavni deo velikog broja recepata, koji nisu samo popularni kod nas, već i u Evropi. Som je deo kulinarstva u SAD, Maleziji, Indiji, Mađarskoj, gde čak i postoji poseban način serviranja soma.

Prženi som

Kod nas se som konzumira na razne načine. Može se peći u rerni ili na roštilju, a takođe se može skuvati u šerpi. Ova riba se može začiniti sokom od limuna, belim lukom, biberom, origanom, mirođijom, peršunom, majčinom dušicom. Godinama je ova ukusna riba važan sastojak raznih pečenih jela, salata, čorbi, pašteta. Som se odlično slaže sa garnirima od povrća i pikantnim sosevima, a rezultat kombinovanja ovih namirnica je neverovatan.

Odabir i čuvanje soma

Kod odabira soma treba poštovati određena pravila. Mes ribe treba da bdue elastično i da se ne lepi. Ako je riba cela, onda treba da proverite oči. Ako su bistre, ona je riba sveža. Ako su mutne, onda je velika verovatnoća da riba nije sveža, tj. da je stara. Svež som se može čuvati u frižideru određeno vreme, ali treba da bude neposoljen. Ipak, ne treba se čuvati tako više od dva dana. Za takav načn čuvanja ribu operite i osušite, pa je zatim uvijte u plastičnu foliju.

Koristi od soma

Kao što već znamo, konzumacija ribe je veoma korisna za naš organizam. Korsni sastojci soma čine ovu ribu veoma važnim gostom naše trpeze. Prednosti ove ribe jesu pre svega njeno masno meso, koje sadrži proteine i masti, koji su važan izvor energije. Takođe, ova riba se lako vari, što je od velike važnosti za osobe koje se ne kreću dovoljno.

Dame bi takođe trebalo da konzumiraju meso ove ribe, budući da je dokazano da meso soma pozitivno utiče na kosu i kožu. Takođe, reguliše nivo šećera u krvi, a potpomaže rad nervnog sistema kao i sistema za varenje. Ranije se som konzumirao kao sredstvo za borbu sa oboljenjima od prehlada.

Facebook
Omiljeno
Twitter
Pinterest

Rejting

5 1
4 0
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Komentari

Pošalji

Popularni članci danas