Crni slez /Malva Sylvestris/ predstavlja jednogodišnju ili višegodišnju zeljastu biljku iz porodice slezova. U narodu je poznat kao gušćernjak, ćureća trava, crni sljez, velika slezovača i planinski slez.
Stabla biljke su uspravna ili ležeća, visine do 80 cm i razgranata. Listovi su duge drške, okurgli, uzastopni. Cvetovi crnog sleza su krupni, 3-4 cm u prečniku. 1-4 cm dužina drške. Obojeni su ljubičasto, roze ili belo. Crni slez ima diskolik plod, sa udubljenjem u sredini koji se, nakon što sazri, raspada u mnogo spljeskanih bobica.
Biljka se sreće u srednjoj, južnij i istočnoj Evropi. Kultiviše se u Belgiji, Francuskoj, SAD-u. Kod nas raste u celoj zemlji, na travnatim mestima, pored puta, iskopina, u retkim šumskim zasadima, pored useva i na drugim mestima, rezerve biljke su značajne.
Vrste crnog sleza
U svetu postoji više od 20 raznih vrsta crnog sleza. Crni slez sa sitnim listovima /Malva sylvestris/ raste pored ograda, pored starih zidova, razvalina, uvek u neposrednoj blizini naseljenih mesta.
Crni slez širokog lista /Malva vulgaris/ i druge raznolikosti se sreću najčešće u cvetnim i povrtarskim baštama.
Malva verticillata var. crispa je poreklom iz Istočne Azije, gde se kaji kao povrće i medicinska biljka. Koristi se za salate i supe, i kao zgušnjavajući komponent. Semenke biljke su jestive, ali njihovo sakupljanje je teško.
Na balkanu raste nekoliko vrsta crnog sleza koji se takođe može jesti, ali oni su manji, često ležeće biljke, sa sitnijim listovima i gorkog ukusa. Crni slez za salatu se uzima i kao trava. Postoje dokazi da olakšava varenje.
Sastav crnog sleza
Cvetovi i listovi crnog sleza sadrže sluz, tanine, karoten, vitamin C, organske kiseline, tragove eteičnog ulja, mineralne soli, šećere i fitosterol. Sluzi od listova i cvetova se odlikuju sa visokim sadržajem ksiloze i arabinoze. Cvetovi sadrže još i anticianov glukozid malvin. Semenke biljke u sastavu imaju do 18 % masnog ulja.
Sakupljanje i čuvanje sleza
Slez cveta tokom letnjih meseci. Od biljke se koriste listovi /Folia Malvae/, cvetovi /Flores Malvae/ i drške /Herba Malvae/. Listovi se beru za vreme cvetanja biljke, kidaju se sa kratkih drški.
Cvetovi se beru zajedno sa čašićama bez drške u početku cvetanja. Poželjno je da se bere kada ne pada kiša, nakon rose. Precvalo cveće se ne bere. Sakupljeni materija se stavlja u korpe, ne gnječi se.
Nakon što se listovi i cvetovi sakupe, materijal se čisti od drugih slučajnih primesa i suši se posebno, raspoređen u tankom sloju u sušarama do 40 stepeni ili u provetrivim prostorijama.
Sušenje na suncu se dopušta samo za listove, dok se ne odvoji veća količina vlage i oni počinju da se gužvaju. Nakon toga se materijal suši još u hladu.
Biljka treba da se osuši brzo, zato što ukoliko postoji vlaga, može lako da se ubuđa. Takođe treba da se čuva od insekata i rđe.
Od 6 kg svežih listova se dobija 1 kg suvog, a og 5, 5 kg svežih cvetova se dobija 1 kg suvog. Miris suve biljke može biti malo neprijatan, a ukus je sluzast.
Korsiti od crnog sleza
Crni slez je lekovita, medonosna, hrana za stoku i dekorativna biljka.
Ona ima protivupalno, olakšavajuće, laksativno, sedativno dejstvo i deluje protiv grčeva. Koristi se za lečenje promuklosti, angine, trahebronhitisa, kašlka, zadaha, emifezma. Biljka pomaže kod upalnih procesa u želucu, crevima, jetri.
Preporučuje se još i kod kožnih bolesti - čireva, otoka, akni, kolpitisa, furunkula, prilikom opekotina i hemorioida. U bugarskoj narodnoj medicini biljka se koristi kod upale bubrega i bešike, otežanog mokrenja, čireva na želucu i dvanaestopalačnom crevu, zauški, osipa, otežanog mokrenja, raka dojke i raka kože.
Slez se koristi za stimulisanje odvajanja mleka kod dojilja.
Cvetovi se upotrebljavaju i kao sredstvo za bojenje i industriji napitaka. Oni boje i vunu u ljubičastu i sivu boju.
Narodna medicina sa crnim slezom
Narodna medicina preporučuje čaj od crnog sleza kod upala sluzokože u telu, kod gastritisa, kod upala slutokože bešike, stomačno-crevnog kanala i usne duplje, kao i kod čireva na želucu i crevima. Za olakšavanje pomaže supa od listova crnog sleza i ječma. Prvo se stavlja ječam da se kuva i kad se ohladi se dodaju listovi cnog sleza.
Hladan čaj od crnog sleza se preporučuje kod začepljenja pluća, bronhitisa, kašlja i jake promuklosti, kao i kod laringitisa, upale sluzokože i suvih usta. Čaj se priprema tako što se potopi jedna prepuna kašika crnog sleza u 1/4 l vode na jednu noć. Ujutru se malo ugreje i kozumira.
Crni slez čak pomaže i kod vode u plućima što ponekad izaziva jak zadah. Uzima se bar po tri čaše dnevno od tečnosti potopljene biljke, a proceđeni i dobro ugrejani listovi se stavljaju kao obloga na bronhiju i pluća.
Spoljašnje se slez može koristiti kod rana, čireva, otečenih nogu i ruku, koji su izazvani upalom vena. U ovim slučajevima se pravi kupka za noge i ruke. Kod polomljene kosti nogu, kada se noga stalno opterećuje i savija, kupke sa crnim slezom se preporučuju.
Ispiranje i obloge na očima sa mlakim čajem od sleza se preporučuju kod presušivanja sluzne tečnosti. Za prirpemu je potrebno dve šake crnog sleza da se potope i da stoje u 5 l hladne vode. Sledećeg dana voda se ugreva do neophodne temprature. Ruke i noge potopimo na oko 20 minuta. Voda se može koristiti još dva puta, ponovo se ugreva. Umivanje mlakim crnim slezom se može blagotvorno odraziti kod svraba i alergija na licu.
Lekovita biljka pomaže ne samo kod laringitisa, nego i kod malignih bolesti larinksa. U takvim slučajevima se stavlja da odstoji dve i po listre tečnosti zajedno sa šest kašičica biljke. Ujutru se tečnost ugreva malo i čuva u termosu, prethodno opranim vodom. To je dnevna doza, koja se pije na dan u gutljajuma četiri šolje šaja, a ostalo se koristi za žuborenje.
Ostaci od čaja sa crnim slezom se koriste za pripremu obloga. Oni se malo ugreju u malo vode, a brašnom od ječma i napravi se kaša, namaže se na parče lana i stavlja topao.
Hladan čaj se može zameniti od napitka koji se priprema tako što se jedna supena kašika biljke preliva sa 500 ml vrele vode. Pije se po jedna čaša tri puta dnevno.
Štete od crnog sleza
Budite pažljivi sa unosom crnog sleza, pošto u velikim dozama biljka može biti toksična.
