Lipa /Tilia/ je porodica drveća, koja obuhvata oko 40 vrsta biljaka. Široko je rasprostranjena u umerenim klimatskim pojasevima severne polulopte - Azija, Evropa i istočni deo Severne Amerike.
Pojedine vrste lipe su divlje. Lipa može dostići visinu od 20 do 40 m. Uspeva na vlažnim mestima sa dosta hladovine. Cvetovi lipe podsećaju na male kišobrančiće žućkaste boje i veoma jake i prijatne arome. Ovi cvetovi su česta meta pčela. Lipa spada u najmedonosnije biljke, kao i veoma aromatične i korisne.
Lipa je poznata još od davnina. Kelti su smatrali da je drvo lipe sveto, pa su se zato plemena okupljala radi plemenskog saveta upravo ispod lipe. Smatralo se da će ono pomoći da se donesu pravedne odluke. Zbog blage srcolike forme listova, lipa se dovodi u vezu i sa boginjom ljubavi.
Kod nas je lipa široko rasprostranjena - može se naći u mešovitim šumama, na krševitim mestima u donjem planinskom pojasu kao i pojasevima blizu planina.
Vrste lipe
Postoji oko 40 vrsta lipe, a najrasprostranjenije su:
- Američka lipa /Tilia Americana L/ - kako i sam naziv kaže, ova vrsta lipe se najviše može sresti u Severnoj Americi. Dostiže visinu do 40 m, ima široku i oblu krošnju. Listovi su joj ovalni, žilavi i mogu biti veličine od 10 do 20 cm. Cveta u julu, a cvetovi su veoma aromatični. Otporna je na suše i toplotu.
- Krimska lipa /Tilia euchlora K. Koch/ - Raste u južnom delu Evrope. Krošnja joj je obla i kružna, a samo drvo može dostići visinu do 20 m. Listovi su veličine oko 10 cm, jajastog su oblika i sjane tamnozelene boje sa prednje strane. Cveta u junu.
- Rana lipa /Tilia platyphyllos Scop/ - raste u celoj Evropi. Ima široku krošnju u obliku piramide, a visina joj je do 40 m. Listovi su joj srcastog oblika i malo zaobljeni. Cveta u junu, ali je osetljiva na suše, pa se često dešava da joj listovi već u avgustu požute.
- Srebrna lipa /Tilia tomentosa/ - raste u Istočnoj i Južnoj Evropi. Ima krošnju nalik piramidi, koja je nešto gušća nego kod ostalih vrsta. Grane su joj uspravne i dostiže visinu do 30 m. Ova vrsta lipe je najrasprostranjenija na našim prostorima. Cveta kasnije, ali za razliku od drugih vrsta, nabolje podnosi sunčevu svetlost.
- Sitnolisna lipa /Tilia cordata Mill/ - raste u celoj Evropi, dostiže visinu do 25 m. Ima pravo i debelo stablo, koje se završava veoma razgranatom i gustom krošnjom. Cveta u junu i ima veoma aromatične cvetove.
Sastav lipe
Lipa sadrži eterično ulje /farnezol/, glikozid tiadiazin, flavon glikozid hekseridin, tanine i još uvek neispitane saponina, sluz, vitamin C, provitamin A i druge materije.
Branje i čuvanje lipe
Sušeni cvet lipe se može kupiti u bilo kojoj apoteci. Može se naći čaj, kako na meru tako i zapakovan u kutiji. Svakako se ne može poreći činjenica da je najukusniji čaj ručno ubrane lipe. Cvetovi se sakupljaju kada većina procveta, a ostali kada počinju da se otvaraju.
Cvetovi se beru ručno, a zajedno sa njima se bere i list koji se nalazi ispod cveta. Za vreme branja bi trebalo da vodite računa da ne zgnječite cvetove, jer će tokom sušenja potamneti i izgubiće veliki deo korisnih materija. Ubrani cvetovi lipe se suše u hladovini, dok drška cveta ne postane lomljiva pri savijanju.
Koristi od lipe
Lipa je drvo koje se često sreće, a pritom ima i široku primenu u medicini i kozmetici. Deo koji se koristi su cvasti i deo oko cvasti koji se obrazuje tokom cvetanja.
Cvet lipe podstiče izlučivanje tečnosti iz organizma i ima blag dezinfekcioni efekat. Takođe, lipa je poznata po svom antispazmičnom, antiupalnom i diuretičkom dejstvu.
Od cvetova lipe se dobija ukusan čaj, koji je od velike pomoći kod upala disajnih puteva, visoke temperature i oboljenja mokraćnih kanala. Koristi se i kod epilepsije, vrtoglavice, histerije, promuklosti i glavobolje. Lipa je korisna i kod neuritisa i reumatizma. Preporučljivo je da se čaj od lipe pije pre spavanja.
Da napravite čaj od lipe, potrebno vam je 2 l vode i 100 g cveta lipe. Ako želite da napravite vodicu za ispiranje usta, onda potopite 20 g cveta u 250 ml kipuće vode, a zatim čaju, dok je još topao, dodajte kašičicu sode bikarbone.
Čaj od lipe se pravi tako što se 1 kašika sitno iseckanog cveta pomeša sa 250 ml kipuće vode. Nakon 20 minuta se procedi i čaj se pije dok je još topao. Cvet od lipe koji je potopljen 8 sati u crnom vinu /u odnosu 1 : 10/ je veoma koristan kod anemije, a takođe ima i tonizirajući efekat.
Naša narodna medicina koristi lipu kod osipa kože i dijareje, a spoljašnja upotreba se vezuje za kupke koje se prave za nervnu rastrojstvo, ispiranje usta kod upale grla ili zubobolje.
Lipa u kozmetici
Lipa ima široku primenu i u kozmetici. Čaj od lipe je sastojak mnogih maski za lice, koje posvetljuju kosu i daju jaču boju plavoj kosi. Destilovana voda od cveta lipe je veoma cenjena zbog svojeg umirujućeg efekta. Može se koristiti kao tonik ta lice ili kao dodatak kremama za osetljivu kožu. Zbog izuzetno umirujućeg dejstva, destilovana voda od cveta lipe se može dodavati i noćnim kremama.
Čaj od lipe se koristi za čišćenje i smirivanje kože. Namažite lice čajem od lipe, kojem ste dodali jednu kašiku meda. Ostavite masku 10 minuta da deluje, a zatim isperite mlakom vodom.
Smatra se da listovi lipe kada se prokuvaju u sirćetu su veoma efikasno sredstvo kod opadanja kose. Operite kosu i zatim je isperite mlakim čajem lipe.
Štetnost lipe
Iako ima dosta blagodeti za zdravlje čoveka, cvetanje lipe može biti jedno od neprijatnijih iskustava za osobe koje imaju alergije. Cvetanje lipe prouzrokuje probleme sa očima i nosem, pa posledica toga može biti jak osećaj nelagodnosti. Zato bi osobe koje su alergične trebalo da izbegavaju šetnje po šumama gde su zasađene lipe, kao i da manje otvaraju prozore ako se u blizini nalazi drveće lipe.
