Izoflavoni su materije iz grupe biljnih estrogena - fitoestrogeni. Imaju slično dejstvo kao žnski polni hormoni, ali nisu steroidi. Izoflavoni deluju i kao estrogeni i kao antiestrogeni. Oni imaju najjače dejstvo među biljnim estrogenima.
Koristi od izoflavona
Izoflavoni imaju dosta koristi. Oni deluju kao antioksidansi i imaju antikancerogeno dejstvo, a pritom jačaju imuni sistem. Izoflavoni deluju kao estrogeni, jer njihova aktivnost je slična aktivnosti estrogena, a kao antiestrogeni deluju jer su konkurencija endogenom estrogenu oji je odgovoran za estrogenove receptore i kada se povežu sa njima, deluju kao antiestrogeni.
Zahvaljujući svim tim aktivnostima, izoflavoni imaju veoma važnu ulogu u profilaktici kardiovaskularnih oboljenja; ublažavaju simptome menopauze; sprečavaju razvoj osteoporoze i neke vrste kancera.
Naučnici su odavno otkrili da stanovništvno azijskih zemalja mnogo reše boluje od kardiovaskularnih bolesti, takođe i od nekih vrsta raka, a simptomi menopauze su znatno blaži.
Jasno je da je razlog tome konzumacija sojinih izoflavona. Izoflavoni održavaju nivoe estrogena kod žena iznad 40 godina. Oni potpomažu prirodni hormonalni balans za vreme i posle menopauze.
U periodu menopauze hormonalna funkcija jajika se postepeno gasi i snižava se nivo estrogena u krvi.
To snižavanje se dovodi u vezu sa pojavom neprijatnih simptoma kao što su toplotni talasi, napetost, artimija, promenljivo raspoloženje, itd.
U azijskim zemljama, gde je konzumiranje soje češće, simptomi su slabiji, a u Japanu termin "vreli talasi" praktično ne postoji.
Izoflavoni snižavaju nivo ukupnog holesterola i triglicerida u krvi, poboljšavaju elastičnost arterija.
Izvori izoflavona
Najmoćniji izvor prirodnih izoflavona je soja. Velika koncentracija izoflavona je u zrnima, plodovima, mahunama, korenu i listovima biljaka. Biljke bogate izoflavonima su raž, pšenica, pasulj, sočivo, kukuruz, leblebija.
Sojini izoflavoni su slabi estrogeni i od njih su za zdravlje čoveka najznačajniji genisten i daidzen. Deo ova dva veoma vredna izoflavona se nalazi slobodno u sojinim urnima, a drugi deo je povezan sa glukozom.
U namirnicama od soje je koncentracija izoflavona visoka i dostiže 3mg/g. Odnosi i količine ove dve osnovne vrste izoflavona variraju, ali sve naminice od soje, među kojima su sojino mleko, tofu, miso i tempe su veoma dobar izvor. Izoflavoni su relativno stabilne materije i ne razlažu se tokom kuvanja.
Dodaci ishrani sa izoflavonima
Na tržištu postoji nekoliko suplemenata sa sojinim izoflavonima. Treba ih piti onako kako je navedeno u uputstvu. Ovakvi dodaci ishrani se ne preporučuju trudnicama, dojiljama i deci.
Preporučena dnevna doza se ne bi smelo prekoračiti, kako bi se izbegle kontraindikacije. U većini slučajeva je preporučena dnevna doza 2000 mg.
Štetnost izoflavona
Mišljenja raznih naučnika za uticaj fitoestrogena, a samim ti i izoflavona su kontradiktorna. Neki od njih su mišljenja da prekomerna upotreba biljnih hormona može obiljno narušiti zdravlje žena.
Naučnici upozoravaju da ipak žene ne preteruju sa konzumacijom proizvoda od soje, jer prevelike količine estrogena u organizmu povećavau rizik od pojave raka dojke.
Još uvek se spori oko tvrdnje da izoflavoni mogu da stimulišu rast već postojećih tumora u grudima koji su osetljivi na estrogen.
