Pirinač je jedna od najstarijih žitarica na svetu i ljudi ga uzgajaju najmanje 5.000 godina. To je osnovna hrana za više od polovine svetske populacije, a 90% svetskog pirinča dolazi iz Azije. Postoje hiljade vrsta pirinča, ali u zavisnosti od toga kako ih proizvođači prerađuju, oni se svrstavaju u dve grupe: beli ili braon (cela zrna ili integralni).
I beli i smeđi pirinač imaju sličnu nutritivnu vrednost. Sadrže uglavnom ugljene hidrate i malo proteina, a takođe i minimalne količine masti. Kuvani pirinač sadrži mnogo vode - skoro 70% ukupne težine.
Beli pirinač je rafinisan - ovo produžava rok trajanja i ukus, ali u velikoj meri smanjuje njegovu hranljivu vrednost. Međutim, proizvođači obično pojačavaju beli pirinač ili zamenjuju neke vitamine nakon obrade.
Smeđi pirinač je od celog zrna i u njemu se čuvaju najkorisniji delovi zrna. Sadrži vlakna, vitamine, minerale i antioksidante. Iz tog razloga poželjan je smeđi pirinač u ishrani.
Hranljiva vrednost u 100 g kuvanog pirinča
130 kalorija
29 grama ugljenih hidrata
2 grama proteina
0,1 grama masti
Težina pirinča po šoljici
Jedna šolja basmati pirinča je 220 g.
Jedna šolja smeđeg pirinča je 210 g.
Jedna šolja suši pirinča je 225 g.
Jedna šolja belog pirinča je 200 grama.
A ako ste već svesni kalorija ugljenih hidrata u pirinču, odlučite sami da li ne bi trebalo da pripremite:
- piletina sa pirinčem;
- meso sa pirinčem;
- sutlijaš.
