Priprema belog pirinča liči na veoma laganu operaciju, sve do trenutka dok ne probate da ga napravite sami, i tek tada otkrijete da nije baš lako kako vam se čini i da je, istini za volju, čak i dosta teško. Pirinač je jedna od namirnica, koja, iako ne previše zahtevan prilikom kulinarske obrade, traži majstorstvo pri pripremi.
U realnosti, kuvanje ili pečenje vazdušastog, čvrstog pirinča, kod kojeg se zrna rone, a ne liče na loptu lepljive mase, ipak je moguće. Jedan od najvažnijih uslova je da se pirinač pažljivo i dobro opere.
Verovatno ste primetili da pirinčana zrna imaju tanak sloj belog praha kojim su pokrivena, koji podseća na puder. To je skrob, koji ako se ne skloni, izaziva lepljenje zrna i osnovni je uzrok da vaš pirinač sa svinjskim mesom u rerni ne bude onakav kakav ste očekivali.
Kako bi pripremili perfektan pirinač, treba da ga isperete u 6-7 voda, dok voda u kojoj ga perete, ne bude potpuno providna. Neke domaćice imaju praksu da pirinač potope i na nekoliko sati u vodu, naročito ako je reč od smeđem pirinču.
Interesantan podatak je, da ovo pravilo ne važi za pripremu rižota. Rižoto se najbolje priprema od pirinča arborio, koji u nikakvom slučaju ne treba ispirati od skroba, jer inače nećete dobiti jedinstvemu kremastu strukturu rižota sa morskim plodovima ili aromatičnog rižota sa pečurkama.
