Kako se rastvara želatin?

Čak i da ne spadate u pasionirane ljubitelje deserata sa želatinom, ne možete negirati da vam se usta napune pljuvačkom pri pogledu na svežu voćnu tortu sa želatinom. Želatin ima široku primenu u kulinarstvu i koristi se ne samo za pravljenje deserata sa želatinom, već i za druge kultne recepte kao što je naprimer želirana torta od svinjske kolenice.

Želatin, koji se prodaje u našim trgovinama je prosti protein životinjskog porekla, koji se dobija prilikom kuvanja životinjskih kostiju i hrskavica u vodi.

Želatin ima izuzetno visok procenat proteina u sebi, ali veoma nisku hranjljivu vrednost. U prehrambenoj industriji, želatin je poznat i kao dodatak E441.

Ako nemate iskustva u kuhinji i do sada niste radili sa želatinom, jedno od prvih pitanja koje sebi postavljate je, kako se rastvara želatin.

Kod nas se želatin može kupiti u listićima, granulama i u prahu. Veoma teško možete pronaći prirodni želatin od kostiju, jer ga je zamenio veštački želatin, koji ima iste osobine.

Nezavisno od toga kakav ste oblik želatina odabrali, način za rastvaranje želatina je identičan. Želatin se potopi u hladnu vodu, ostavlja se da nabubri, nakon toga se zagreva (najbolje na pari) dok se ne istopi i postane tečan.

Ovde je vrema da napomenemo da su tačna količina želatina i vode koje su vam potrebne naznačene na pakovanju. Ako ovog uputstva nema, standardno je da se 10 g želatina stavlja u 1 šoljicu hladne vode.

Rastvaranje i topljenje nabubrelog želatina može se obavljati na pari ili na slaboj vatri, ali i u mikrotalasnoj pećnici, ali ona ne sme da se uključuje više od nekoliko sekundi.

Nevezano od toga koji metod ćete upotrebiti, treba da znate da nikako ne smete dozvoliti da želatin proključa, jer kod visokih temperatura on gubi svoje želirajuće dejstvo.

Pošto već znate kako se radi sa želatinom, preporučujemo vam da probate neki od sledećih recepata:

- želirani kolač;

- želirani puding;

- a što da ne i želirane bombone;