Kiseli kupus možda nikada neće postati deo evropske gurmanske kuhinje, kao što je to francuska supa od luka ili engleski crni puding, ali će uvek biti deo naše tradicije i kulture.
Skoro da nema domaćinstva, koje svake jeseni ne stavlja kupus u burad. To se radi, jer svako u krajnjoj liniji želi da proba ukusne sarme od kupusa za Božić, a kako bi probali, morate da imate kupus, koji je stavljen najkasnije u novembru.
Ovde nećemu ulaziti u problematiku rasola, niti u to koliko je ova fantastiča tečnost spasila ljudi od teškog mamurluka.
Razume se, koliko porodica, toliko i recepata za to kako se tačno priprema kiseli kupus, kao i koliko soli treba staviti u njega.
Neki vole malo slaniji kiseli kupus, pa zbog toga pripremaju 4-4,5% slani rastvor, dok drugi više vole da nije toliko slan i ne preteruju sa stavljanjem soli.
Smatra se da je optimalna količina soli, koja treba da se doda na 10 l vode kod pripreme kiselog kupusa 400g.
Ovde napominjemo da se radi o krupnoj kristalnoj soli, najbolje morskoj, koja treba da se potpuno rastvori u vodi, pre nego što se doda u kupus.
Nemojte se previše brinuti ako vam se raso učini nedovoljno slan ili pak previše slan – rastvor za kupus može se korigovati i to veoma laka.
