Grožđe je u grupi među najkorisnijim voćem i preporučuje se da bude stalan gost na našoj trpezi. Ono se može konzumirati sveže, kao stono grožđe, kao i suvo grožđe ili čak i gnječeno i fermentisano u obliku aromatičnog vina.
Na svetskom nivou ima hiljade vrsta grožđa. Ipak, tek dvadesetak vrsta su dobri za direktnu konzumaciju svežih plodova.
Sastav belog grožđa je skoro identičan sastavu crnog grožđa, jer se ipak radi o jednom te istom voću. Među najcenjenijim sastojcima u grožđu je svakak glukoza, koja je veoma povoljna za osobe koje pate od bolesti srca.
Pored toga, grožđani šećer je i fiziološki stimulatro srca, koji pomaže poboljšanje procese oksidacije i razmene materija.
Belo grožđe je bogato i drugim elementima i materijama koje su povoljne za naše zdravlje, kao što su mineralne soli kalcijuma, magnezijuma, natrijuma, gvožđe, aluminijum, mangan, sumpor, fosfor, bakar, jod, brom i dr. U sastavu belog grožđa ćete otkriti i velike količine vitamina D, vitamina B1, vitamina B2 i vitamina C, ali ovde treba da naglasimo, da se oni pre svega nalaze u omotaču zrna, a ne u mesu samog ploda.
Belo grožđe sadrži pektin, kao i fermente invertazu, proteazu i lipazu, koji pozitivno utiču na proces varenja hrane.
Grožđe je bogato flavonoidima - to su polifenoli, koji imaju dokazana antioksidativna svojstva. Ovi polifenoli, koji su u belom grožđu u vidu katehina, a u crnom - antocianini i protocianini, kao i resveratrol, koga ima u obe vrste, sadrže se pre svega u semenkama grožđa.
Velika koncetracija je i u opni ploda grožđa, ali tek 10 procenata ih ima u pulpi voća.
