Sitan sir

Sitan Sir

Sitan sir (vurda) je jedna od hranljivih namirnica, koje čovek treba da konzumira redovno. Smatran za jednu od najstarijih namirnica, sitan sir je u stanju da da sve neophodno organizmu - do vitamina, preko proteina, nezamenljivih aminokiselina do mlečnih masti. Sitan sir je krajnji produkt kiseljenja mleka mlečno kiselim bakterijama pri čemu se odvaja surutka i dobija se zasićen beličast proizvod.

Sitan sir ima trošnu, zrnastu strukturu sa slabim mlečno kiselim mirisom, a ukus mu je najčešće slatkast, mlečno kiseo do blago slan. Slani sitan sir dobije se dodavanjem od 1 do1, 5% kuhinjske soli. Danas se na pijacama nudi sitan sir u različitim pakovanjima, sa različitim sadržajem vode, masnoće, soli, kiselosti.

Prema načinu sirenja mleka dobijaju se dve vrste sitnog sira - kiseo ili od surutke, od nemasnog ili punomasnog mleka. Postoji razlika između sitnog sira od surutke i od kačkavalja. Drugi je više žute boje s većom masnoćom i zasićenim, blago slatkastim ukusom.

Važno je da se zna da je sitan sir bogat belančevinama i ima malo masnoća. Odmah nakon belanaca jaja to ja najveći izvor belančevina. Sitan sir se lako usvaja od strane sistema za varenje i preporučena je hrana kod dosta bolesnih stanja. Koknretno sitan sir je u zavisnosti od vrste surutke od koje se dobija, pa prema tome može biti mlečan, od pavlake i od surutke. Prema faktoru koji uzrokuje presecanje belančevina sitan sir može biti ukiseljen ili termički taložen. A u zavisnosti od sadržaja masnoće razlikujemo punomasni, polumasni i nemasni sitan sir, visoko cenjen kod dijetetske ishrane.

Teško je da se odredi kad i gde je tačno dobijen sitan sir. Zna se samo da je on konzumiran hiljadu godina unazad. Prema legendi sitan sir je prvi put dobijen tako što su naši pradedovi pokušali da sačuvaju sveže mleko duže, stavljajući ga u stomak ubijene životinje. Baš tamo se mleko transformisalo u sitan sir pod dejstvom fermenata u stomaku. Još u to vreme ljudi su zalivali sitan sir istopljenim maslacem i dobijali konzerviran proizvod koji ima veći rok trajanja.

Pripremanje sitnog sira

Danas je sitan sir cenjena hrana u celom svetu - u Indiji, Engleskoj, Kanadi, SAD, Francuskoj, Švedskoj, Turskoj. Naši južni susedi vole da jedu sitan sir za doručak sa prženim hlebom ili kao dodatak makaronama, dok u Švedskoj proizvod koriste u poslastičarstvu - za pripremu tradicionalnog čizkejka Ostkaka koji se jede sa slatkom i pavlakom.

Sastav sitnog sira

Sitan sir je izuzetno dijetetičan i koristan proizvod. Daje organizmu aminokiseline, proteine, kalcijum, fosfor, gvožđe, magnezijum, mlečne šećere. Lipotropne materije, velike količine fosfornih i kalcijumovih soli i aminokiselina metionin u njegovom sastavu učestvuju u smanjivanju procenta masnoće u jetri i pomažu njen rad. Sadrži fosforne soli, vitamine iz grupe B i oko 20 aminokiselina dok je značajan deo njih nezamenljiv. Mlečne belančevine kazein, albumin i globulin, kao i holin u njemu su veoma korisni. 200 g sitnog sira ima 35 g proteina. Procenat masti u visokomasnom sitnom siru je 18%, u polumsnom - 9%, a u niskomasnom od 1 do 4%.

U 100 g nemasnog sitnog sira nalazi se: 14, 1 g belančevina, 0, 5 g masti i 3, 8 g ugljenih hidrata.

U 100 g polumasnog sitnog sira nalazi se: 16, 2 g belančevina, 3, 7 g masti, 3, 7 g ugljenih hidrata.

Izbor i čuvanje sitnog sira

Sitan sir, mlečni proizvodi i jaja

Sitan sir je proizvod sa kratkim rokom trajanja. Lako se kvari i zato treba da se konzumira do 12 sati ako se ne čuva u frižideru, ili do 36 sati ako je sačuvan u frižideru. Kada birate sitan sir u prodavnici pažljivo čitajte sadržaj i obratite pažnju na rok trajanja. Boja dobrog sitnog sira treba da varira od bele do blago kremaste, ali ni u kom slučaju zasićenije žuta ili sa plavičastom nijansom.

Ako na ukus sitan sir kisi ili ima opor ukus, to je znak da je pokvaren. Konzistencija treba da mu je ujednačane - bez tečnijih ili gušćih delova i blago masna. Pravi sitan sir se ne lepi potpuno, u grudvicama je i ne mrvi se previše. Da biste ga sačuvali duže u frižideru stavite ga u staklenu posudu s nekoliko kockica šećera. Temperatura čuvanja mlečnog proizvoda ne treba da je veća od osam stepeni.

Sitan sir u kulinarstvu

Sitan sir je univarzalan kulinarski proizvod - može da se koristi kako za slana jela tako i za dosta kolača. Samostalno sitan sir može da se začini začinima prema ukusu pojedinca - peršunom, čubrom, mirođijom, majčinom dušicom, karijem, čilijem, kurkumom, biberom i alevom paprikom, da se doda ulje, maslinovo ulje ili sirće i da se dobije odlično predjelo. Pomešan sa kuvanim jajima ili majonezom, sitan sir nije manje ukusan. Slobodno možete da ga pomešate s lukom, belim lukom i povrćem po vašem izboru.

Za kolače, sitan sir se koristi za dobijanje pre svega kremova. Sa njim se pripema i mnogo različitih čizkejkova - sa orašastim voćem, citrusnim voćem, čokoladom itd. U Litvaniji, Letoniji, Estoniji i Rusiji čak se prodaju mali upakovani deserti sa sitnim sirom, kao užina. Na Islandu se sitan sir naziva "Skyr" i nudi se u koficama dok joj je konzistencija istaknuto kremasta. Tradicionalni švedski čizkejk sa sitnim sirom se sprema sa sitnim sirom, pavlakom, šećerom, jajima, bademima, peče se i servira sa različitim vrstama slatka. U domaćim uslovima lako možete sami da napravite sitan sir.

Ukiseljen sitan sir

Sitan sir sa začinima

Stavite mleko da provri, naknon toga stavite posudu u drugu veću posudu sa hladnom vodom, da se brzo ohladi. Pratite temperaturu i čim dostigne oko 35-40 stepeni dodajte mu 2-3 kašike kiselog mleka i pokrijte čistom krpom. Ostavite na toplom 3-4 sata. Nakon što mleko počne da se zgušnjava zagrejte ga polako u rerni dok se potpuno ne preseče. Procedite dobijen sitan sir kroz gazu.

Sitan sir bez kiseljenja

Stavite mleko u emajliranu posudu i na svaki litar dodajte po 1 kašičicu kalcijum laktata. Promešajte i zagrejte dok skoro ne provri. Presečeno mleko se sklanja sa vatre i hladi se, nakon toga se procedi. Sitan sir bez kiseljenja je dosta bogat kalcijumovim solima i veoma je koristan posebno za malu decu.

Koristi od sitnog sira

Mnoge su koristi od redovne konzumacije sitnog sira. Minerali u njemu učestvuju u formiranju kostiju, hemoglobina i održavaju dobro stanje nervnog sistema. Metionin i holin u sitnom siru čuvaju od razvitka ateroskleroze. Njegove belančevine se sastoje od nezamenljivih aminokiselina koje sadrže sumpor, kao što su metionin, cistini, a oni su dokazani hepato zaštitnici. Zbog vrednih aminokiselina sitan sir se preporučuje kao važna hrana u različitim dijetama.

Izuzetno koristan je za pacijenta sa oboljenjima žuči i jetre, zbog čega sitan sir često nazivaju "medicinska sestra jetre". Proteini sitnog sira su delimično povezani s fosforom i kalcijumom koji pomažu za dobru preradu u želudci i tankom crevu, što pomaže organizmu da ih usvoji u veoma velikoj meri.

Nesoljen svež sitan sir je preporučena hrana kod bolesti kostiju, kod ateroskleroze, tuberkuloze pluća i gojazosti, zbog visokog sadržaja kalcijuma. Nemasan sitan sir obezbeđuje usvajanje kalcijuma i fosfora u kostima u neophodnim proporcijama. Protiv visokog holesterola se primenjuje dijeta gde je redukovan holesterol, u kojoj je obavezno prisustvo sitnog sira jer je on sa veoma niskim sadržajem holesterina.

Sitan sir sa krastavcem

Sitan sir je korisna i važna hrana za bebe i decu koja rastu. On je i veran pomoćnik u borbi sa suvišnim kilogramima. Da biste poboljšali razmenu materija jednom mesečno odvojte dan za rasterećenje sa sitnim sirom koji izbacuje toksine iz tela. Tokom tog dana jedite 4 puta po 100 g sitnog sira, a u njega možete da dodate po nekoliko kapi meda. Prilikom oštećenja kože stavlja se kompresa sa blago zagrejanim sitnim sirom.

Sitan sir je i odlično sredstvo za lepotu. Možete da napravite masku za lice koje ističe sjajni ten i balansira sekreciju, čisti od masnoća i vraća elastičnost koži. Za tu svrhu napravite smesu od 2 kašike sitnog sira, jednog žumanceta i nekoliko kapi kisele vode. Nanesite pažljivo na kožu lica, ostavite da deluje dok se ne osuši i skinite.

Štetnost sitnog sira

U praksi nema dokazanih šteta od konzumacije sitnog sira. Jedinstveni uslov je da ne preterate s njegovom konzumacijom. Preporučena dnevna doza je oko 200 g. Jedini rizik za čovek od konzumacije sitnog sira nastaje ako proizvod nije svež ili ako je pokvaren. U tom slučaju mogu da nastanu alergijske reakcije i nelagodnost u stomaku.

Komentari

Pošalji
0
Ukupno glasalo: 0
5 0
4 0
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Popularni članci danas

Povezani recepti