Karinjan (Carignan) je crna sorta grožđa, koja dolazi iz Španije. Karinjan je dobio naziv po regiji, u kojoj se i gaji - Karinjena, provincija Aragon. Ova sorta je dosta rasprostranjena i u delovima Sardinije i u Laciju u Italiji, Južnoj Roni i Langedok - Rosion u Francuskoj i Kataloniji u Španiji. Zanimljivo je da u Langedok-Rosionu ima i bela varijanta koja nosi naziv karinjan blan.
Karinjan ima nekoliko naziva, u zavisnosti od zemlje u kojoj se gaji. U Francuskoj je kirinjan, u Italiji je karinjano. U Španiji je karinena, a u Kaliforniji je kerinen.
Karinjan kao sorta je veoma zahtevna, budući da kasno cveta i da kasno sazreva, a u isto vreme je veoma podložna velikom broju bolesti, koje mogu pogoditi vinovu lozu. Uprkos toj pretencioznosti, karinjan je grožđe čije su berbe veoma velike i bogate.
To se čak ne može okarakterisati kao neka vrlina, jer velike berbe podrazumevaju veliku proizvodnju i nedovoljan interes na tržištu. Nedovoljan interes na tržištu se povećava i zbog činjenice da postoji mogućnost da ova vinova loza daje slabo koncentrisane plodove, koji nemaju veliku moć da daju kvalitetno vino.
Istorija karinjana
Italijanski eksperti od raije spekulišu da je karinjan u stvari feničanska sorta grožđa, koja su Feničani preneli na Sardinijujoš u 9. veku pre Hrista. Otada se smatra da se ovo grožđe rasprostranilo i u drugim feničanskim kolonijama, pa je na kraju stiglo do kontinentalnog dela Italije i onda je preneseno u zapadne delove Mediteranaod strane drevnih Rimljana.
Danas se mnogi ampelografi ne slažu sa tom teorijom zbog nedostatka istorijskih dokumenata ili dokaza DNK analiza, koje bi potvrdile feničansko ili italijansko poreklo. Umesto toga, sve upućuje na špansko poreklo karinjana.
Ampelografi veruju da je karinjan najverovatnije veoma stara sorta, koja dolazi iz Aragana, regije u severozapadnom delu Španije. Verovatno je ova sorta prenesena na Sardiniju između 1323 i 1720. godine, kada je ovo ostrvo bilo pod španskim uticajem. Zatim karinjan stiže do Alžira, gde postaje sorta koja daje veoma bogate berbe, koje se zatim izvoze za Francusku, kako bi se ona kupažirala sa francuskim vinima.
Nakon bolesti, koja je opustošila veliki deo franucskih vinovih loza sredinom 19. veka, sadnice karinjana su se u Francuskoj znatno povećale. One su se još više povećale kada je Alžir dobio nezavisnost 1962. godine. Najviše sadnica je Francuska imala 1988. godine, kada je karinjan bio na površini oko 167 hiljada hektara.
Karakteristike karinjana
Vina sorte karinjan imaju veoma tamnu boju, visok stepen kiselosti, velike količine tanina, prekomerni osećaj gorčine i ne ostavlja baš zadovoljavajući ukus nakon konzumacije. Kada se od sorte karinjan prave vina u stilu Božole, tada je rezultat mnogo bolji - bistrija boja, ublaženi tanini i blage voćne arome.
U proizvodnji vina se grožđe ove sorte koristi samo kao komponenta koja daje jaču boju vinima, čiju osnovu čine druge sorte grožđa.
Veoma retko se proizvode vina samo od karinjana, budući da to zadaje velike teškoće proizvođačima vina, jer je teško obraditi taj visok stepen kiselosti, tanine i gorčinu. Potrebno je dosta umeća, kako bi se dobilo elegantno vino, a ne kiselo i jako.
U većini slučajeva karinjan se kupažira sa sortama Sira i Grenaš. Odličan rezultat se postiže kada su vinove loze starije - oko 50 ili 60 godina, pa čak i više.
Serviranje karinjana
Karinjan se odlično slaže uz meso jelena, šniclama sa krompirom, akada se servira sa karinjanom, pačetina je neverovatna. Upravo je pačeće meso ono koje se najbolje slaže sa ovim vinom. Ako želite nešto različito, poslužite karinjan sa smokvama - njihov nežan sladak ukus je odličan kontrast sa kiselim vinom.
To znači da je jedno od najboljih jela koje se može poslužiti karinjan jeste pačeći file sa sosom. Dobićete neverovatnu kombinaciju, koja će ublažiti jake tanine u vinu.
Karinjan se slaže sa različitim kobasicama i živinskim mesom, pečenim povrćem i masnijim mesima. Lazanja i špagete sa mesom, kao i tradicionalne italijanske kobasice sa začinima su odličan dodatak uz čašu karinjana.
Karinjan se u različitim državama servira sa različitim jelima. Na primer, u Evropi se servira sa katalonskom kobasicom sa biberom, a u Aziji - sa jastogom sa biberom, u Americi - sa lazanjom od patlidžana i pikantnih ćufica, a u Africi i Bliskom Istoku - sa frikadelama.
Karinjan se servira sa sobnom temperaturom, kako bi se maskimalno uživalo u njegovom ukusu.
