Parafinski vosak, poznat još i kao konzervans E901 čini voće, povrće i bombone sjajnim i usporava gubitak vlage i njihovo propadanje. On je bele boje, nema miris ni ukus.
To nije pravi vosak i dobija se od destilovanog petrola, koji se nakon toga pročišćava. Može se, takođe, sintetisati tokom pretvaranja ugljendioksida i vodonika u parafinske ugljovodonike, koji se zatim hidrogenizuju i eventualno se pročišćavaju putem aktivnog uglja.
Ovaj vosak se razlikuje od onog koji se koristi za sveće. Može se kupiti u tvrdim komadima i u vidu tečnosti. Dodavanje parafinskog voska otopljenoj čokoladi daje veći sjaj kada se ona stvrdne. Takođe, pomaže čokoladi da ostane tvrda na sobnoj temperaturi.
Parafin se koristi i u proizvodnji bombona, kako se ne bi topile u rukama, a takođe i kao glavni sastojak u čokoladnim glazurama i prelivima koji se koriste za sladolede ili čokoladne keksiće.
Parafin je zapaljiv, pa zato, ako ga koristite kod kuće, pažljivo ga zagrejte u posudi sa duplim dnom ili u mikrotalasnoj pećnici dok ne počne da se topi.
Parafinski vosak se prska i po voću i povrću, kako bi ono imalo veći sjaj i bilo još privlačnije, a samim tim i duže trajalo, jer se na taj način zadržava potrebna vlaga. Neko voće, kao što su to jabuke, može samo proizvoditi prirodni vosak, koji se lako moe oprati vodom.
Dodatni sintetički vosak ponekada povećava prirodnu zaštitu i tako se može lako ukloniti. Obično kada voće i povrće za kratko vreme stavite u sirće ili vodu sa sokom od limuna to će znatno olakšati i uklanjanje voska.
U Engleskoj, za vreme Drugog svetskog rata, parafin se koristio kao ulje za spremanje hrane. Često je i deo žvaka. Ipak, treba biti oprezan sa prekomernon upotrebom, jer može imati laksativno dejstvo.
Komentari