Paradajz ima specifične bolesti, koje, ako se ne leče na vreme, narušavaju kako izgled, tako i ukus ovog korisnog povrća.
U periodu prvobitnog rasta, paradajz aktivno usvaja fosfor i azot, a u periodu sazrevanja plodova, biljka aktivno usvaja kalijum.
Ako se biljka ne đubri redovno, a bilo je dosta kišovito vreme, listovi pojedinih stabiljki paradajza mogu požuteti. Cvetovi se ne otvaraju, već opadaju i stabiljka se ne razvija.
To je posledica činjenice da je zemljište dosta isprano kišama, voda je rastvorila i odnela sve korisne materije korenskom sistemu paradajza.
Ako su listovi i stabiljke postali plavo-ljubičasti, to znači da biljci nedostaje azot i fosfor, koji podstiču razvoj korenja, ubrzavaju cvetanje i sazrevanje plodova.
Prekomerno prisustvo azota se može primetiti po povećanom razvoju listova, a da nema mnogo paradajza na stabiljci.
Jako sunce je veoma štetno za paradajz. Na paradajzu se stvaraju vodene fleke, koje kada se osuše, pretvaraju se u rupe bele ili sive boje preko zelenih paradajza. Na crvenom paradajzu one imaju žutu boju.
Takve fleke se mogu pojaviti i nakon polivanja plodoba biljke crevom.
Septorioza je bolest koja izaziva bele fleke na listovima paradajza. To je mikotično oboljenje, koje se aktivno širi kada je vreme toplo i vlažno.
Kada je biljka dosta zaražena, onda se fleke slivaju i u potpunosti prekrivaju listove, a na nekim mestima one i pocrne. Nakon nekoliko dana listovi požute i osuše se. Za uspešnu borbu sa septoriozom se menja celo zemljište biljke.
Fitoftoroza je bolest kojju izazivaju gljivice. Javlja se sa tamnim flekama na listovima, stabiljci i truljenja plodova biljke. Bolest menja i oblik paradajza, jer truljenje se ostvaruje u dubini ploda.
Veoma često ova bolest prvo zahvata listove krompira, a zatim se širi i na paradajz. Zato nije preporučljivo da se krompir sadi blizu paradajza.
