Divlja nana, poznata još kao bašta i nana, je višegodišnji začin jake i upečatljive arome. Njena upotreba danas je dobro zastupljena. Njome se začinjavaju razna jela kao što su supe, čorbe, janije, različita jela sa mesom, nadevi i drugo. Njena jaka aroma čini je teškom za kombinovanje sa ostalim začinima, obzirom na to da postoji opasnost da ih potisne i da se ne oseti njihov ukus.
Divlja nana se koristi u svežem i suvom obliku. Za sušenje se seče početkom i za vreme cvetanja, tokom jula-avgusta. Ovo treba da se uradi kada je mirno i sunčano vreme, ujutru, nakon što se rosa podigla. Može da se bere i kasno tokom jeseni. Odseče se dno - do korena sa drškama.
Postoji nekoliko načina za sušenje divlje nane. Jedan je da se osuše samo listovi biljke. Da biste to učinili, nakon što odsečete biljke sa stabljika pažljivo odsecite sve listiće. Oni se suše u senci ili u sušaonici do 30 stepeni. Dobro osušeni listovi su tamnozeleni odozgo i malo svetliji odozdo. Odlikuju se prijatnim mirisom i oštrim i osvežavajućim ukusom.
Druga varijanta sušenja jeste u celim stručkovima. Isečene biljke se dobro operu i iscede. Vezuju se u male snopove koncem ili konopcem i zakače se ispod nastrešnice. Mesto treba da bude otvoreno i senovito. Nakon njihovog potpunog sušenja, listovi se mrve. Čuvaju se u staklenim teglama ili plastičnim kutijama, postavljenim na suvo mesto.
Suvi listovi divlje nane, kao i sveži se koriste kao začin za jela ili salate. Oni daju osvežavajući ukus i prijatnu aromu pre svega zbog eteričnog ulja sadržanog u njima.
Pored kvaliteta ukusa, divlja nana donosi i mnogobrojne koristi za organizam. Ona smanjuje formiranje gasova u crevima, pomaže u oslobađanju želudačno-crevnih sokova i poboljšava apetit. Malo poznata činjenica je da divlja nana uspešno čuva sirovo sveže mleko da ne prokisne kada se stavi u njega.
Sušenje divlje nane nije težak zadatak. Začin je potreban u svakoj kući u svako vreme. Na identičan način se suše i čuvaju još i čubar, peršun, bosiljak, mirođija, selen, celer i origano.
Komentari