Pridržavati se raznovrsne ishrane znači praviti balansiran unos hrane koja obezbeđuje raznovrsnost unesenih hranljivih materija. U njih ubrajamo i aminokiseline. One su sadržane u belancima, vitaminima i mineralima.
Hrana je izvor materija koje nam daju energiju potrebnu organizmu - belančevine, ugljene hidrate i masti. Iz hrane biljnog porekla dolaze biološka aktivna jedinjenja koja su ključna za zdravlje ljudi.
Raznovrsna ishrana iziskuje konzumaciju raznovrsne hrane. Ovo lako može da se dobije tako što se u dijetu uključi hrana iz različitih grupa namirnica. Odgovarajuće je da obezbedimo raznovrsnu hranu za svaki dan i da je slažemo. Neka osnovna pravila za raznovrsnu i balansiranu ishranu uključuju:
1. Treba da se izbegava polugotova hrana kao i konzervisana. U njoj je sadržano mnogo konzervanasa i so. Organizmu je potrebna hrana bogata vitaminima, mineralima i celulozom. Takvo je sveže voće, povrće, sveže meso.
3. Za raznovrsnu ishranu dobro bi bilo da se poveća konzumacija kuvanja i integralnog hleba. Ona bi trebalo da daje od 50 do 70% kalorija na dan.
3. Dobro bi bilo da se jede otprilike pola kilograma svežih salata - voćne i od povrća na dan. Voće i povrće će obezbediti vitamine, aminokiseline koje su neophodne i štitiće organizam od delovanja slobodnih radikala.
4. Za pravilnu ishranu mora da se smanji količina zasićenih masti. One bi trebalo da obezbede najviše do 30% kalorija za dan. Kod muškaraca ovo znači 75 grama na dan, kod njih ova količina je višestruko veća. Dobro bi bilo da se kuva sa maslinovim uljem.
5. Dobro bi bilo da se smanji količina crvenog mesa, po 1-2 porcije nedeljno. Vegetarijanska jela uspešno mogu da zamene meso. Bamija i pasulj su bogati proteinima.
6. Treba da se konzumira više ribe i morskih plodova. Riba, posebno masna riba, dobro utiče na holesterol, s obzirom na to da je bogata mineralima i proteinima.
7. Povećana konzumacija orašastih plodova i semenki će se dobro odraziti na organizam i obezbediće vam pravilnu ishranu. Pravilo je da je 30 grama orašastih plodova i semenki na dan odličan izbor koji obezbeđuje potrebne masne kiseline za regulisanje holesterola.
8. Količine šećera treba da se svedu do minimuma. Šećer se apsorbue veoma brzo i povećava šećer u krbi, a to povećava rizik od dijabetesaa i ateroskleroze.
9. So je štetna i takođe mora da se konzumira u ograničenoj količini. Tako se izbegava visok krvni pritisak i koronarna bolest srca. Za začinjavanje hrane mogu da se koriste biljke, ljuti začini i limunov sok.
10. Kod nedostatka nekih vitamina i minerala oni mogu da se dopune suplementima koji međutim ne mogu u potpunosti da zamene potpunu ishranu.
Ne zaboravite koliko je važno ispijanje vode za organizam. A šetnje na čistom vazduhu poboljšavaju varenje.
