Mnogi stručnjaci tvrde da je zloupotreba gaziranim pićima opasna za zdravlje. Po količini kalorija gazirana pića se nalaze ispred belog hleba, s obzirom na to da sadrže mnogo šećera.
Gazirana pića se smatraju jednim od najštetnijih pića koja konzumiramo. U maloj flaši zaslađeno gazirano piće može da sadrži do šesnaest kašika šećera u obliku kukuruznog sirupa.
Takav sirup obično sadrži mešavinu četrdeset i pet procenata glukoze i pedeset i pet procenata fruktoze. Ali neka pića su na bazi sirup sa šesdeset i pet procenata fruktoze.
Kada pijete takvo zaslađeno piće vaš pankreas počinje velikom brzinom da stvara insulin, zato što reaguje na šećer koji je dospeo u telo.
Kao rezultat toga, nivo šećera se naglo povećava. Evo šta se dešava kada pijete slatko gazirano piće:
Nakon dvadeset minuta šećer u krvi dostiže visok nivo, a vaša jetra reaguje na to tako što pretvara šećer u mast.
Nakon još dvadeset minuta apsorbovanje kofeina u napitku se završava, vaše zenice se šire, krvni pritisak se povećava, jetra izbacuje šećer u krv.
Posle još pet minuta vaše telo povećava izradu dopamina - hormon koji stimuliše centre zadovoljstva u mozgu. Slična je reakcija i nakon upotrebe narkotika.
Nakon još pedeset minuta nivo šećera u krvi naglo pada, što dovodi do toga da ponovo osećate želju da pijete jednu čašu gaziranog napitka.
Fruktoza se pretvara u mast brže nego ostali šećeri. Ona je opasnija, zato što je ne prerađuje jetra, već se samo pretvara u masne naslage.
Jedna čaša gaziranog napitka može da sarži dovoljno kofeina koji uzrokuje nesanicu, visok krvni pritisak, neredovan srčani ritam, povećane nivoe holesterola u krvi.
Zašto da prestanemo sa konzumacijo gaziranih pića?
Sadrže rafinisani šećer
U ovim napicima ne postoje hranljive komponente (vitaminima ili minerali) tako što se veći deo priprema od filtrirane vode i rafinisanih šećera.
Uzrokuju gojaznost
Svakodnevna konzumacija 220 ml gaziranih napitaka dovodi do povećanja telesne težine od 500 g za mesec dana.
Prema proučavanjima veza između dobijanja na težini i gaziranih pića toliko je bliska da posle svake konzumirane čaše rizik od gojaznosti se povećava 1, 6 puta.
Dijabetes
Dijabetes je povezan sa dobijanjem težine i gojaznošću, zato što proizvodi koji podstiču dobijanje na težini povećavaju rizik od razvijanja dijabetesa.
Gazirana pića ne samo da podstiču dobijanje na težini, već takođe utiču na sposobnost organizma da obrađuje šećer.
Rizik od osteoporoze
Prema stručnjacima kiselina u ovom piću smanjuje gustinu kostiju i podstiče gubitak kalcijuma iz organizma tako što na taj način povećava rizik od osteoporoze.
U isto vreme visok unos natrujuma kod dece je faktor rizika za normalnu strukturu kostiju.
Godine 1950. deca piju 3 čaše mleka na jednu čašu gaziranog pića; danas je odnos obrnut - 3 čaše gaziranog pića za svaku čašu mleka.
Karijes zuba
Prema naučnicima gazirana pića su odgovorna za udvostručavanje ili ustrostručavanje učestalosti karijesa, zato što napadaju i razjedaju zubnu gleđ.
Kiselina u piću uzrokuje više štete zubima od tvrdog šećera koji je sadržan u bombonama!
Bolesti bubrega
Istraživači su pokazali da kada konzumiramo veliku količinu gaziranih pića, rizik od razvoja kamenja u bubrezima je mnogo visok zbog kiseline ovih proizvoda i radikalnih mineralnih disbalansa.
Visok krvni pritisak
Gutanje velike količine fruktoze koja se posebno nalazi u bezalkoholnom piću, uzrokuje povećavanje krvnog pritiska.
Uzrokuju kiseline
Bezalkoholna pića su osnovni faktor rizika za kiseline.
Metabolički sindrom
Bezalkoholna pića su osnovni faktor rizika za razvoj metaboličkog sindroma - pojavljuje se putem: visokog krvnog pritiska, gojaznosti, hiperholesterolemije i insulinske rezistencije.
Ciroza jetre
Postoje dokazi da česta konzumacija bezalkoholnih napitaka povećava rizik od ciroze jetre, slično konzumaciji alkohola.
Stvaranje gasova
Fosforna kiselina u gaziranim napicima se takmiči sa sonom kiselinom u želucu, utičući na njene funkcije tako što na taj način hrana ostaje nerazgrađena i problemi kao što su varenje, gasovi, naduvenost stomaka.
Dehidratacija
Gazirana pića imaju diuretička svojstva koja dovode do dehidratacije organizma. Kofein je diuretik koji uzrokuje povećavanje obima urima. Visoki nivoi šećera uzrokuju zadržavanje vode u organizmu, zato što bubrezi teže da eliminišu višak šećera iz krvi. Na taj način, kada konzumirate čašu gaziranog soka da biste utolili svoju žeđ, otkrićete da je efekat upravo suprotan!
Sadrži kofein
Drugi razlog koji treba da vas natera da izbacite gazirana pića je želja da izbegavate nepotrebnu konzumaciju kofeina. Visoke doze kofeina uzrokuju: razdražljivost, visok krvni pritisak, nesanicu, probavne smetnje, aritmije i dr.
Aspartam
Toksična materija u gaziranim napicima je veštački zaslađivač nazvan aspartam.
Aspartam se proizvodi od 3 hemikalije: asparaginska kiselina, fenilalanin i metanol. Iako ima više od 92 neželjena efekta, aspartam se često dodaje u hranu, s obzirom na to da je 300 puta slađi od normalnog šećera.
Oštećenje ćelija
Prema poslednjim proučavanjima gazirana pića uzrokuju teško oštećenje ćelija; Konzervans E211 (natrijum benzoat) koji se nalazi u njima ima sposobnost da unište životno važne delove DNK.
Zdrave alternative gaziranih pića
Srećom postoje mnoge zamene gaziranih pića koje ne ugrožavaju zdravlje zbog njihovog bogatog sadržaja osnovnih vitamina i minerala. Među ovim alternativama su:
- bezalkoholni kokteli;
- voda;
- voćni sok - 100% prirodan;
- sveža citronada;
- biljni čaj;
- domaći ledeni čaj;
- voćni nektar;
- domaći jogurt;
- zdravi ceđeni sokovi;
- voćni smuti;
