Bonapeti.rs»Članci»Zanimljivo»Kako da postanem vegetarijanac?

Kako da postanem vegetarijanac?

Iliana AngelovaIliana Angelova
Početnik
4187
vegetarijanski način života

U zoru renesanse jedan od genija naše civilizacije - Leonardo da Vinči govori da će doći vreme kada će ljudi gledati na ubistvo životinja kao na ubistvo ljudi, a dosta pre njega Pitagora tvrdi da će se ljudi ubijati između sebe dokle god budu klali životinje.

Ideja za nenasilnost nad svakim živim bićem dovodi do najviše etike koja se nalazi u osnovi evolucionih procesa.

Ovo je jedna od osnovnih teza moćnog pokreta sa vekovnim tradicijama i milionima sledbenika. Naziva se vegetarijanstvo. Sasvim prosto rečeno - odustajanje od obroka sa mesom. A to znači odustajanje od ubijanja i eksploatisanja životinja za ljudsku ishranu.

Vegetarijanstvo danas je više filozofija za neke, za druge je način života. Sve veća grupa ljudi koji izbacuju meso iz svog jelovnika, su motivisani različitim razmatranjima - etičkim, religioznim, ekološkim ili težnjom za zdravim životom. Svi oni doprinose da se popularizuje hranjenje bez mesnih proizvoda i pomažu ideji za izbacivanje upotrebe mesa za hranu čoveka.

Vegetarijanstvo je ličan izbor za svaku individuu i treba da bude izraz njegove slobodne volje, sve dok je dnevni jelovnik bez mesa pravilno isplaniran da ne bi došlo do nutritivnih nedostataka. Za cilj je neophodno detaljno upoznavanje sa suštinom ovog režima ishrane i načina za njegovu primenu bez problema.

Suština vegetarijanstva

kako da postanem vegetarijanac

Vegetarijanstvo predstavlja vrstu dijete kod koje je režim ishrane izgrađen od hrane biljnog porekla. Ishrana može da uključi mlečne proizvode i jaja, a može i da isključi neke od njih.

Prema proučavanjima razumevanje vegetarijanstva u različitim regionima sveta se razlikuje. Mehaničko isključivanje mesa iz tanjira ne znači obavezno vegetarijansku dijetu. Osim toga, ona iziskuje pražljiv izbor hrane koja će obezbediti sve nutritivne potrebe tela.

Vegetarijanska dijeta je uglavnom bazirana na biljnoj hrani - voće, povrće, žitarice, orašasti plodovi i semenke. Isključuju se meso, ptice, riba. Sadržaj ukupnih masti i holesterola je manji, a celuloze je u većim količinama.

U zavisnosti od vrsta hrane koje su izabrane za konzumaciju, razlikuju se vrste vegetarijanstva.

Potuno vegetarijanstvo - ishrana je jako ograničena, ne dopušta konzumaciju hrane životinjskog porekla. Takođe, ne konzumiraju se ptice, riba, mleko, jaja i sir, kao ni slični mlečni proizvodi. Poznata je i po imenu veganstvo, s tim što se vegani dele čak kao potpuno odvojena grupa od vegetarijanaca.

Laktovegetarijanstvo - model ishrane kod kojeg se u biljnu hranu dodaju mleko i mlečni proizvodi - sir, kačkavalj, sitni sir. Isključuju se jaja, meso i riba.

Lakto-ovo vegetarijanstvo - kod njega se konzumiraju mleko, si, jaja i biljna hrana.

Peskatarijanstvo - zagovornici ove dijete konzumiraju morsku hranu, ali ne i druge vrste mesa. Mnogi ljudi biraju da se hrane na ovaj način, zato što je morska hrana izvor proteina, masti i minerala. U ovom načinu ishrane počiva čuvena Mediteranska dijeta koja se smatra najzdravijom masovnom ishranom na svetu.

Pri pravilno planiranoj vegetarijanskoj dijeti postiže se zdrav, adekvatan i pozitivan uticaj kod profilaktike i čak lečenja nekih oboljenja. Takve dijete su odgovarajuće za bilo koje uzraste i stanja, uključujući adolescente, trudnice, majke koje doje.

strah od vegetarijanstva

Strahovi povezani sa vegetarijanstvom

Osnovni strahovi su povezani sa štetama po zdravlje. Smatra se da takva vrsta ishrane nije u stanju da obezbedi organizmu neophodne proteine.

Biljna hrana poput orašastih plodova, žitarica, korenastog, povrća i variva sadrži dovoljne količine proteina. Posebno ona variva kao što su sočivo, pasulj i soja. Rizik od deficita proteina je znatno preuveličan ako se konzumira dovoljno variva.

Postoje i strahovi zdravstvene prirode. Postoji verovanje da vegetarijanci češće boluju od osteoporoze.

Ovo gledište potiče od shvatanja da masti u mlečnoj hrani mogu da povećaju holesterol i zato se mleko, posebno punomasno, ograničava tako što se traže alternativni izvori kalcijuma.

Hrana od soje koja je deo vegetarijanske dijete sadrži fitoestrogene koji pomažu u izgradnji kostiju. Kada se njihova konzumacija kombinuje sa sunčanjem, sintentizuje se vitamin D u koži. Tako vegetarijanci mogu da spreče rizik od osteoporoze.

Neki ljudi u vegetarijanstvu vide način za mršavljenje. To je moguće, ali ne dobija se uvek kao rezultat.

Vegetarijanska dijeta previše liči na mešavinu dijeta. Hrana sadrži proteine, masti i ugljene hidrate koji obezbeđuju potrebnu energiju. Ako je količina potrošene energije veća od unutrašnje, mršavljenje se neće ostvariti.

Prednost je i dalje manje masti, što znači i manje kalorija tako što je organizam i dalje sit. Balans između unosa i potrošnje količine energije radi svoj posao.

Strah od anemije koji vreba svakog vegetarijanca je neosnovan. U hrani biljnog porekla takođe je sadržano gvožđe, posebno u zelenom lisnatom koje je povezano sa procesom sinteze hemoglobina.

Istina je da se gvožđe koje telo nabavlja iz mesne hrane dragocenije prihvata, nego iz biljne, ali povrće sadrži visoke količine vitamina C, a on pomaže apsorpciji gvožđa iz druge biljne hrane. Rizik od anemije takođe će se znatno ograničiti ako je vegetarijanska dijeta dobro osmišljena.

zamena hrane u vegetarijanstvu

Principi vegetarijanske ishrane

Vegetarijanska dijeta se bazira na istim principima na kojima i zdrava ishrana. One uključuju zahteve za umerenost, maksimalnu raznovrsnost, dragocenu prirodnu hranu i balans u unetim kalorijama. Konzumacija voća, povrća, integralnih namirnica i variva u svakom obroku je poželjna.

Da bi organizam dobijao potrebnu količinu masnoća preporučuju sebiljne masti voće sa orašastim plodovima i semenke. Sojino, pirinčano, bademovo mleko nalaze svoje mesto u dnevnom jelovniku. Alkohol mora da se ograniči do minimuma.

Vegetarijanci jedu više vlakana, magnezijuma, vitamina C i E, karotenoide i fitohemikalije. Zagovornici ovakve dijete treba da prate unos kalorija.

Ono što je najznačajnije kao dostignuće vegetarijanske ishrane je izbegavanje prerade mesa što se sprovodi procesima truljenja i odvajanja velike količine toksina koji truju telo.

Kako da postanem vegetarijanac?

Kada se čovek upoznao sa svim u vezi vegetarijanske dijete i već je doneo odluku da uđe u veliku porodicu vegetarijanaca, mora da shvati da se to ne dešava u jednom danu. Telu, a takođe i umu, je potrebno vreme kako bi naviklo na nove realnosti. Prelaženje sa režima ishrane sa mesom na vegetarijanstvo obuhvata mesece i pre svega zavisi od ličnog stava i od znakova koje daje telo.

vegetarijanka

Etape izbacivanja mesa iz jelovnika

Vađenje životinjske hrane iz jelovnika je potrebno da seodvija polako, korak po korak. Čovek koji jede meso svaki dan treba da počne sa izbacivanjem mesa iz jelovnika u početku 2 dana nedeljno. Posle postepeno dana bez mesa da bude 3, 4, 5.

Najbolje vreme za vegetarijansku dijetu je uveče kada neće biti prisutna velika količina hrane za varenje pre spavanja.

Za nekoliko meseci prelaženje na potpunu vegetajansku ishranu je u potpunosti moguće.

Oslobođenje od različitih vrsta mesa takođe treba da se odvija u etapama. Najbolje je da se započne sa crvenim mesom, posle svinjetinom, piletinom i drugim belim mesom, jaja i riba se izbacuju na kraju.

Koliko vremena će oduzeti izbacivanje svake vrste mesa je lična odluka, a izbacivanje mlečnih proizvoda može se desiti za svaki proizvod u jednoj od etapa.

Zamena svakog izvedenog proizvoda

Svako ko je krenuo putem vegetarijanstva treba da pamti neophodnost zamene namirnica. Svaka namirnica koja se isključi treba da bude zamenjena drugom zato što će u suprotnom slučaju nastupiti gladovanje.

Meso ima velike količine kalorija, zato je potrebno više i novih mahunarki, žitarica, povrća i voća, nego što su se ranije konzumirali.

Potrebno je da se jedu veće količine s obzirom na to da porcija mesa nije obavezno kao porcija pirinča. Kinoa, slatki krompiri i drugo povrće treba brzo da budu uvedeni u jelovnik, kao i razna druga zasitna hrana.

Previše čist režim ishrane ne znači da se jede manje. Treba da se jede redovno i više nego kod mesne hrane. Da bi se i u praksi sproveo ovaj savet potrebno je da se nauče i isprobaju mnogi novi vegetarijanski recepti.

Drugi važan uslov je ograničavanje šećera. Da telo ne bi patilo rafinisani šećeri mogu da se zamene prirodnim ugljenim hidratima u obliku slatkog voća.

Jedan uslov koji se često zamenaruje je potreba da se pije više vode. Ovo mora da se uzme u obzir, zato što će telo pojačano početi da se čisti od toksina i voda je ono koje će ih brže izbaciti iz tela.

Facebook
Omiljeno
Twitter
Pinterest